Mutnim radnjama do čudesne galerije u Versaju

Najlepša prostorija u svetu u Versajskom dvorcu nastala je posle prvog u svetu slučaja industrijske špijunaše i najverovatnije dovođenjem na silu u Pariz venecijanskih majstora ogledala

Piše: Predrag Savić, pisac i advokat

Versajski dvorac  je „dvorac nad dvorcima“, najpoznatiji na svetu i u njemu je „stvarana“ istorija mnogih država i naroda!

Najmanje deset miliona ljudi godišnje poseti Versaj, koji je bio uzor za gradnju većine  drugih dvoraca  u najrazvijenijim monarrhijama.  Amerikanci ga  obožavaju jer je u njemu  Velika Britanija priznala nezavisnost SAD (1783). Mnogi Nemcu dolaze, jer je u Versaju je proglašeno ujedinjenje Nemačkog carstva (1871). Ovde je potpisan Versajski ugovor (1919), a među silama Antante – pobednicama u Velikom ratu bila je i Srbija.

Mnogi turisti žele da vide Galeriju ogledala, za koju je vezan prvi slučaj industrijske špijunaže! Palata se još uvek koristi za proglašenje izmena francuskog ustava.

Versaj  je bila rezidencija francuskih kraljeva Luja XIV, Luja XV i Luja XVI. Smešten je na 11 hektara vrtova kod grada Versaja jugozapadno od Pariza, i okružena sa 815 hektara. Kraljevi su sa svojim dvorjanima bili stanovnici dvorca od 1682. do 1789, sa izuzetkom nekoliko godina u periodu regentstva Filipa, vojvode Orlenskog (1715—1723). Versaj je postao i simbol vrhunca francuske monarhije.

Za  versajsku Galeriju ogledala tvrde da je nalepša prostorija na svetu i da je to postala zahvaljući  prvom većem slučaju industrijske špijunaže. Karakteristika Galerije, je sedamnaest lukova obloženih ogledalom koji odražavaju sedamnaest arkadnih prozora koji gledaju na Versajske vrtove.

Svaki od sedamnaest lukova sadrži dvadeset i jedno ogledalo, ukupno 357 ogledala. U to vreme ogledala su bila basnoslovno skupa i pravljena su samo u Italiji.

Sva za ogledala su izgrađena u manufakturi koju je 1665. osnovao Žan-Batist Kolber da bi razbio venecijanski monopol u ovom zanatu. Dve su verzije kako je razbijen taj monopol.

Prvu, nam prezentuje, Kristijan Krejov, rođeni Beograđanin i najpoznatiji legedarni vodič kroz Versaj. Po toj  priči, Francuzi su oteli tri majstora sa itlijanskog ostrva Murina. Kada je video, kako Francuzi krvnički muče njegove kolege,  treći oteti majstor je odmah odao tajne pravljenja ogledala.

Druga verzija, počiva na pripovedanju, da su Francuzi uspeli da ubede nekoliko venecijanskih zanatlija da prebegnu u Francusku. Ovi umetnici su izgradili ono što danas poznajemo kao Galeriju ogledala. Zbog industrijske špijunaže i da bi umetnost pravljenja ogledala ostala u tajnosti, venecijanska vlada je naredila atentat na zanatlije, koji su pomogli Francuzima.

Dvorana ogledala je duga 73 metara i široka 10.4 metra. Ima visok plafon od 12.2 metra ukrašen živopisnim slikama. Šrl Le Brun poznati francuski umetnik tog perioda, naslikao je 30 kompozicija na zasvođenom plafonu koje prikazuju Luja Četrnaestog .

Fotografije: Relja i Petar Savić