Mitovi i istine o genetskom sastavu Srba

Bezbroj članaka je napisano o Srbima, njihovoj istoriji, kvalitetima, manama, pobedama i porazima, njihovoj hrabrosti i sramoti. Ali ko su Srbi genetski? Koliko različitih krvi teče našim balkanskim venama i kako su nas ti različiti genski fondovi oblikovali u ono što smo danas?

Za ostatak sveta, Srbi se smatraju Slovenima, ili južnoslovenskom etničkom grupom, kako nas antropolozi i istoričari vole nazivati, koji su došli na Balkansko poluostrvo u 6. i 7. veku. Prema rečima srpskog fizičkog antropologa Živka Mikića, srednjovekovno stanovništvo Srbije razvilo je fenotip koji je predstavljao mešavinu slovenskih i autohtonih balkanskih dinarskih osobina. Mikić tvrdi da su dinarske osobine, poput brahikefalije i veće visine od prosečne, od tada dominantne nad slovenskim osobinama među Srbi.

Poljski antropolog i etnograf Jan Čekanovski opisuje dinarski tip kao „osobu sa svetlom kožom, tamnom kosom od tamnosmeđe do tamnoplave i širokim rasponom boja očiju; visok rast, brahicefalna lobanja, dugačko lice, veoma uzak i istaknut nos, ponekad orlovski; vitak tip tela i veoma velika stopala“.

Dakle, kakav je srpski genetski sastav? Koliko smo zaista Sloveni, a koliko mešavina različitih naroda koji su vekovima naseljavali ovaj deo sveta?

Naučnici koji učestvuju u „Srpskom DNK projektu“ već pet godina tragaju za odgovorom o poreklu Srba.

Njihova otkrića su pokazala da preko polovine Srba nosi gene svojstvene slovenskim narodima. Petina ima gene sa tragovima predslovenskih stanovnika Balkana, dok genetski zapis ostalih pripadnika srpskog naroda ukazuje na „prisustvo“ raznih drugih naroda/osvajača – Kelta, Gota i Normana.

Projekat je dao neke zaista iznenađujuće rezultate, razbijajući određene mitove o Srbima, naime da smo polutamnu boju kože nasledili od Turaka koji su vladali Srbijom skoro četiri veka. Istina je da su srpski i turski geni veoma različiti i da naša „tamna“ boja kože potiče od starih balkanskih doseljenika poput Tračana, Ilira i Dačana sa kojima su se Sloveni pomešali po dolasku na Balkan. Zapravo, Turci su genetski mnogo bliži Italijanima nego Srbima.

Prema rečima Jovice Krtinića, jednog od inicijatora ovog projekta, istraživanje je sprovedeno sistematski, veoma je pouzdano i zasnovano je na testiranju Y DNK hromozoma, koji se, nepromenjeni, prenose sa očeva na sinove.

„Genetska genealogija ne prepoznaje isključivo engleske, nemačke, srpske ili turske gene, jer nijedna nacija nije genetski homogena“, objašnjava Krtinić. „Umesto toga, koristi se termin ‘haplogrupa’“, dodaje on. Haplotip je grupa gena u organizmu koji se nasleđuju zajedno od jednog roditelja.

Struktura autozomne DNK Srba, prema sajtu ancestry.com, zasnovana je na severnoevropskom (39%), mediteransko-atlantskom (27%) i kavkaskom supstratu (22%), koji zajedno čine preko tri četvrtine genoma, što je približno evropski standard.

Pre godinu dana, Al Džazira je takođe izvestila o novim nalazima u vezi sa genetskom mapom Balkana, koja su bacila drugačije svetlo na ono što se ranije smatralo balkanskom genetskom aksiomom.

Prema molekularno/biološkim nalazima, genetska mapa Evrope baca potpuno novo svetlo na vekovnu diskusiju i donosi nekoliko zanimljivih, nepobitnih činjenica. Što se tiče balkanskih naroda, glavna vest je da među njima nema većih razlika. Srbi i Makedonci su gotovo identični (96%), kao i Bošnjaci i Srbi. Hrvati imaju nešto veći procenat zapadnoevropskih gena, ali u poređenju sa drugim haplogrupama, ne razlikuju se toliko.

U smislu „biološkog bratstva“, Srbi su najbliži Hrvatima, Bošnjacima, Mađarima, Rumunima, Bugarima, Slovacima, Poljacima, Austrijancima, Grcima, Italijanima i Nemcima, dok su Rusi i Moldavci manje slični po genetskom sastavu Srbima.

„Analiza dobijenih podataka pokazala je da Makedonci imaju najsličniji DNK profil sa Bugarima i Srbima, a Hrvati sa Bošnjacima i Srbima“, rekao je dr Zlatko Jakovski iz Instituta za sudsku medicinu u Skoplju.

Zaključno, antropolozi se slažu da „priroda ne poznaje ‘nacije’“ i dodaju da je „kompletna paradigma genetike u potpunoj suprotnosti sa paradigmom ‘nacije’, jer su svi ljudi kombinacija različitih grupa gena“.

Izvori: Vikipedija, Al Džazira, National Geographic, Nedeljnik/Fotografije: Russia Beyond