Sabranje Srba u kanadskom Londonu
Piše: Dragan Mišković
Sa koje god strane da gledate, u parohiji Svetog Save u Londonu, u kanadskoj pokrajini Ontario toliko je aktivnosti da ih je sve teško i pobrojati. Za prošli vikend glavna stvar bila je završetak školske godine i dodela diploma i nagrada najboljim od šezdesetak naše dece koje je vodilo petoro nastavnika i otac Duško Marković, paroh Crkve.
Pored ove svečanosti po velikoj vrućini održane su i redovne probe folklornih grupa (a tek su se vratile sa gostovanja u Čikagu i u Nijagara Folsu), sportski treninzi i tradicionalna prijateljska poseta Grčkom festivalu pred grčkom impozantnom crkvom Svete Trojice u Londonu u koju može da stane i 1.500 vernika i sa kojom se redovno razmenjuju posete za značajne verske praznike i liturgije.
Otac Duško je zahvalio svima koji su školu pomogli, doprineli radu, i Bogu što nam je podario ponos da iz nedelje u nedelju deca napreduju i uspešno završe program srpskog jezika i verske nastave. Takođe se zahvalio učiteljima: Marini Đurišić, Sari Govedarici, Niki Velikonji, Srđanu Miniću, Dušku i Mileni Marković, na nesebičnom i požrtvovanom radu sa učenicima.
Predsednik CŠO Dragan Arežina uručio je svakoj učiteljici lep buket cveća. Prikazan je kratki dokumentarni film o školi Sveti Sava i o tome da je za prve tri godine njenog rada uloženo mnogo truda da se omasovi dok će u narednom periodu naglasak biti na kvalitetu rada. Uz izvinjenje što ove godine nije organizovana i tradicionalna školska ekskurzija u Manastir Milton i obećanje da je to obaveza za jesen, napravljen je za uspomenu i zajednički snimak ispred crkve.
Prošle sezone završnoj svečanosti škole prisustvovao je i ambasador Srbije Ralević iz Otave. Samo nedelju dana pre ove, u Kulturnom centru Sveti Sava priređeno je veoma prijatno veče koje će se dugo pamtiti, a obeležile su ga Srpske epske pesme i poezija, u pratnji gusala, pune junačkih likova, slavnih bojeva i stihova. Pravu radost je doneo dolazak i učešće guslara i kulturnih aktivista iz Londona, Kičenera, Toronta, Hamiltona, Sarnije…
Ovo nesvakidašnje kulturno sabranje vernog srpskog naroda osveštao je otac Duško Marković. I ujedno, među šezdesetak učesnika poetsko – guslarske priredbe, bio je jedini koji je odgovarao zahtevu tradicionalnog epskog stiha ”Uzo deda svog unuka, metno ga na krilo…”Njegov sin Mihajlo, veoma popularan najmlađi vernik u Crkvi, bio je najmlađi i na ovoj priredbi. Tema ove priredbe i sabranja bila je ”Veče antologije Srpske narodne epske poezije i guslarske tradicije”, a inženjer Janko Bojić, veliki rodoljub i aktivista u Parohiji Sv Save pripremio je i podneo podroban referat o važnom kulturnom stvaralaštvu i tradicijama naroda kroz celu istoriju, te o vezi naše pismenosti, epske poezije, guslarstva i folklornih tradicija kao faktorima nezavisnosti i slobode,te nepokornosti naroda.
Inž. Bojić je darovito odrecitovao nekioliko epskih pesama, počevši od ”Smrti majke Jugovića”, naglašavajući da je o njoj, samo na Sorboni u Parizu odbranjeno oko 2.000 doktorskih radova, ali to su doživeli i neki drugi naši epovi po kojima nas ceni celi svet.Parohijani iz Svetog Save bili su oduševljeni nastupom i domaćih guslara Drage Mačara i Gojka Grčića.
Poznati Ilija Tepić takođe je pratio ovo sabranje. O očuvanoj popularnosti gusala i guslarstva među našim i starim i mladim ljudima svedočilo je i prisustvo čak devetorice majstora na guslama ne samo trojice domaćina iz Londona, nego još šestorice iz guslarskih društava ”Filip Višnjić” Kičener i ”Vuk Karadžić” Toronto. Svi su bili ispunjeni radošću i neskrivenu želju da se bratski ugoste, počaste i odmere u staroj srpskoj tradiciji.
Moderator guslarske i jednog dela epsko-poetske večeri bio je Dragan Vladičić, već decenijama vodeće ime srpskog guslarstva u svetu, kojeg uz zavidno znanje i praksu ove materije mnogi nazivju profesorom gusala. Predstavio je nadarene i domaće i gostujuće guslare: Mladena Stojanovića, Vladimira Đerića, Slobodana Simića, Mirka Radovića, Andriju Mihajlovića osvežio mnoge detalje naše novije i starije istorije sačuvane u guslama i poeziji.
Svi su zasebno izveli niz pesama počevši sa zakletvom cara Lazara pa do stradnja ponosnog naroda i ogromnih žrtava koje du podneli i do stradanja u Crnoj Gori pripadnika legalne kraljeve vojske, zločinima okupatora i komunista, o slavnima ličnostima kao što su đeneral Draža, vojvoda Đujić, major Đurišić, o hajducima Janku i Veljku, o junačkoj Hercegovini, o otporu i ustancima protiv turaka. Oduševljenje u publici izazvali su mlade nade Bladimir Đerić i Mladen Stojanović.
Takva atmosfera prenela se spontano sve do kraja sabranja a svih devet guslara odreklo se honorara i u saradnji sa Kolom Srpskih sestara uputili ga na ime pomoći u Prijepolje, članovima redakcje regionalnpog lista Polimlje, osnovanog jož za života kralja Aleksandra 1932. godine. Guslari su spontano sastavili stolove i dodali stolice, pa stali za jedinstvenu, ogromnu trpezu gde su pevajući svi skupa ostali do ponoći. A glasilo ”Polimlje” zapalo je u finasijske poteškoće koje prete prestanku njegovog stvaranja i izlaženja.
Janko Bojić uputio je sredstva pomoći uredniku Vladimiru Babiću u Prijepolje a ovaj se zahvalio i podvukao da list trpi zato što je držav ukinula budžetska sredstva pa su prinuđeni da se snalaze. Prikupljena pomoć biće dovoljna da se ovo slavno srpsko glasilo ne ugasi i da pripremi barem nekoliko sedmičnih brojeva ”Polkimlja” onlajn.
Za vredne aktiviste i rodoljube iz Londona sabranje je oživelo pomalo uspavane snage i motivisalo ih da nastave tamo gde su pre deceniju ili dve stigli. Odlučili su da formiraju inicijativni odbor i osnuju guslarsko društvo i prikjljuče se podsticanju aktivnosti, te podršci ocu Dušku Markoviću u nastojanju da obnovimo i povećamo Kulturni centar Sveti Sava te da na viši nivo podignemo Srpsku školu.
