Tri Katalonca na fresci u Hilandaru

Negde u 13. veku Katalonci su napali Svetu Goru i Hilandar. Katalonci su plaćaničke trupe, katolici iz Španije koji su došli nakon što je osvojen Carigrad da brane Latinsko carstvo koje je držalo Carigrad. Poznati su pod imenom ”katalonska kompanija”.

Mnoge manastire su opljačkali ali manastir Hilandar nisu uspeli. Priča kaže da je katalonska grupa prvobitno brojala 1000 ljudi. Oni su se podelili u dve grupe i iskrcali se tako da izbegnu luku manastira Hrusija (da u to vreme to je bio srbski manastir) i Milutinov pirg jer su imali jake zidove i posade spremne na odbranu.

Ovo se verovatno desilo u vreme arhiepiskopa Danila III koji je i sam bio vojskovođa pre nego što se zamonašio i ojačao je manastir tako što je doveo monahe koji su bili ratnici sposobni da brane manastir.

Dve katalonske grupe su krenule oko pirga sa idejom da se susretnu ispred manastira i zatim ga napadnu. U međuvremenu je pala velika magla i legenda kaže da su te dve grupe naišle jedna na drugu i u gustoj magli pomislili da su u pitanju srpske trupe. Tu se sukobe i nastane opšti pokolj, koji su preživela samo tri katalonca.

Ovo se po priči desilo tamo gde se sada nalazi maslina cara Dušana i redovi kiparisa. Sumnjam da su se Katalonci potpuno sami poubijali, verujem da su u tome pomogle i srpske posade koje su bile u blizini. Međutim, generalno priča o magli i opštem metežu u kome su stradali čini se vrlo verovatnom.

Polje na kome se verovatno dogodio sudar katalonaca pod maglom

Katalonske kacige

Ta tri preživela Katalonca su odvedena u manastir i vremenom su se zamonašili po imenima svetaca Manuel, Savel i Aviv.

Fresku je naslikao Georgije Mitrofanović. Ja sam se ranije bavio istraživanjem oružija, oklopa i borbenih metoda srednjeg veka u Evropi i kada sam prvi put video ovu fresku odmah sam pomislio da se radi o Kataloncima zbog njihovih šešira. Ti šeširi su u stvari karakteristične španske kacige.

Katalonske kacige

Interesantno ovi sveci su poznati od ranije ali nikada nisu naslikani sa španskim kacigama. Činjenica da je Georgije Mitrofanović naslikao te kacige je potvrda predanja koje postoji u manastiru.

Istorijske beleške

Po mišljenju istoričarke Mirjane Živojinović, vrlo je verovatno da su jula-avgusta 1307. godine Katalonci po prvi put napali Svetu Goru. Svetogorce je o katalonskoj opasnosti obavijestio lično vasilevs Andronik II.

Arhiepiskop srpski Danilo, tj. njegov biograf je zapisao: „Ovi (…) dođoše sa svojim silama u Svetu Goru, i opkolivši je, razgrabiše sva bogatstva sabrana u njoj, i skoro je svu opustošiše.“

Ta sudbina nije mimoišla ni srpski Hilandar. O napadu na Hilandar u Danilovoj biografiji navodi se: „Veliko je bilo stradanje… Velika množina njih počeše seći vrata manastira Hilandara, a drugi dio njih  pozadi razbijahu zidove grada, hoteći ući unutra… Strijele padahu kao kaplje dažda (kiše), puštene rukama bezbožnika, i ratne tube kliktahu, i samo se jednoglasno derahu… Strašno bješe vidjeti njihov ubojni stroj. I ovaj gospodin moj (Danilo), hrabra duša, protiv tog ljutog rata ostade nepolebljivim, muški boreći se sa bezbožnicima od jutra do večeri.“

U srednjem veku ova vrsta kape je bila uobičajna za tešku pešadiju i kopljanike kako bi se zaštitili od kiše strela i kamenja sa viših pozicija.

Hilandarske zidine su odoljele naletima Katalonaca, ali su oni manastir i dalje opsedali. Zbog nedostatka hrane među braniteljima, mnogi „skončavahu od te najljeuće smrti – gladi“.

„Ništa, dakle, nisu ostavili nedirnuto svojom navalom. Sve je uništeno, sve je napadnuto. Sve je puno mrtvih i leševa i velikog ubijanja i strašnog za sve pokolja. A potoci krvi, umjesto nekog drugog talasa, tekli su na sve strane“, svjedoči Toma Magistar, poznatiji kao monah Teodul (oko 1330).

Danilov biograf kaže kako se i u Hilandaru sklonila „velika množina svetovnih ljudi sa imanja tog manastira koji bjehu unutra pribjegli sa ženama svojim i djecom.“

Ovo gore je opis prvog napada ali ovaj o kome govorimo kada su se pobili u magli se desio kasnije.

Britanski arheolog Ričard M. Dokins tridesetih godina 20. vijeka ostavio je opis freske u hilandarskom paraklisu – sagrađenom na putu od manastira prema pristaništu – posvećen Bogorodici Trojeručici. Tu je na freskama predstavljen, smatra se, napad Katalonaca na manastir Hilandar.

Imao sam priliku da slikam ovu scenu u Bogorodičinom paraklisu.

Izvor priče

Ovu priču je zabeležio Nićifor Dučić u svojoj 4. knjizi Književni radovi – 1895. godine. Kasnije je ova priča ponovo štampana u Hilandarskom zborniku. Meni je na ovu priču skrenuo pažnju moj duhovni brat Aleksandar, a ja eto pripremih za vas.

Katalonske suze

Malo je poznato da u manastiru postoji vino ograničene serije pod nazivom ”Katalonske suze”. Mislim da je urađeno samo 1000 flaša, baš koliko je i bilo katalonaca. Ovo vino je izuzetnog kvaliteta i iznosi se u posebnim prilikama.

Interesantno Nićifor Dučić navodi priču o Kataloncima kao poreklo imena Hilandar – kao hilio andaro, tj. hiljadu magli.

Moram da primetim da naziv ”hiljadu suza” na grčkom zvuči kao ”hilia dakro” pa bi moglo biti da naziv ima veze sa time.

hiljadu – χίλια (hilia)

suza – δάκρυ (dakri)

Međutim, ovaj naziv može imati veze samo sa izrazom ”hiljadu suza” ili možda ”hiljadu i jedna suza” ako je suza pisana u jednini ali svakako ne može imati veze sa Kataloncima jer se ime Hilandara pojavljuje u hrisovuljama mnogo pre dolaska katalonaca. Moguće je da se taj naziv uticao da katalonska kampanja poraste na hiljadu ljudi, a da je u stvarnosti broj pljačkaša možda bio manji.

Šta se krije ispod šešira?

Fresku je nacrtao Georgije Mitrofanović oko 1621-1622. godine. On je tada obnovio freske stare trpezarije.

Poznato je da je pre obnove fresaka postojao tri veka stariji životopis ali se navodi da je u trpezariju uvedena drvena nova tavanica pa je naručen novi životopis po nalogu igumana Ilariona.

Pitanje je šta se tada desilo i zašto su freske obnavljane? To je bio period kada su Grci i fanarioti preuzimali upravu nad manastirima Svete gore od Srba. Tada su knjige spaljivane, a ikone i freske menjane.

Nažalost je ne mogu da ne komentarišem ovu činjenicu. Svako ko je bio u Hilandaru zna da se vreme obroka ne zna tačno, već samo odprilike. Obrok je tesno vezan sa službom u crkvi jer se smatra da je liturgija duhovna hrana, a zatim se prelazi u trpezariju da se nahrani telo ali pod vrlo strogom disciplinom.

Položaj freske u trpezariji

Kako se freska nalazi na baš istaknutoj poziciji ulaza u trpezariju pitam se šta je bilo na staroj fresci koja je morala biti obnovljena. Možda je freska zaista samo obnovljena, a možda je bilo nešto drugo na toj poziciji.

S obzirom da su Hilandar osnovali Nemanja i Sava, oni su onda bili a i danas su uzori i učitelji svim budućim monasima manastira. Svi budući monasi graditelji srpske države i carstva hranili i duhovno napajali u zadužbini Nemanje i Save. Bilo bi logično da su iznad ulaza u trpezariju likovi Nemanje, Save, a možda i Stefana Prvovenčanog kasnije monaha Simona.

Pitanje je šta je bilo na staroj fresci, zašto šeširi i priča o hiljadu magli i to baš u vreme kada je ikona Trojeručice ”došla na magarcu”.

Uobičajan prikaz Svetih mučenika – Manojla, Savela i Ismaela. Oni se nikada ne prikazuju sa katalonskim šeširima na freskama.

Postoji i čudna podudarnost imena svetitelja svetih mučenika koji se u izvorima navode kao sveci Manuel, Savel i Ishmael.

Saints Manuel, Sabel, and Ishmael

Manuel, Savel i Ishmael 

Nemanja, Sava i Simon. 

Nemanja je crkvu osnovao, Sava se za autokefalnost izborio, pa smo dobili kralja Prvovenčanog tj. prvog kog smo izabrali sami. Crkva + država = kraljevstvo. Sa oca na sina…

Moje nagađanje, i halucinacija… praštajte ali nešto mi nije dalo mira. a da ne pomenem ovu ideju u tekstu.

Poznato je da su neke naše freske i sveci pod osudom etnofiletizma brisane kod Srba od strane fanara. Tako recimo Arije postane Sveti Ahilije, Dušan izgubi oreol svetosti, a Đurđic umesto dana rođenja Karađorđa oslobodioca postane ”prenos moštiju”.

Simbolika freske Svetih mučenika je odanost, dostojanstvo i mir. Imena Manuel – grčko, Sava – moglo bi da se odnosi na sv. Savu tj. Srbe, i Ismail – tursko. Možda simbolika ovoga treba da bude jedinstvo u vreme kada su Turci, Grci i Srbi vodili težak duhovni boj oko unijatstva.

Ili je možda poruka tih imena sledeća Manuel (naziv za Isusa u starom zavetu Emanuel – hrišćani), Savel (starozavetni Bog Otac – Savaot) i Ismail (islam). To bi simbolizovalo jedinstvo svih religija (starozavetni, novozavetni i islam) kako je i bilo garantovano u Turskom carstvu koje tada vlada Svetom Gorom.

Ko zna… možda se ispod šešira krije nešto? Bez istraživanja starijeg sloja fresaka ne možemo znati i sve ostaje samo moje maštarenje.

P.S.

Postoji razlika u imenu jednog sveca. Nićifor Dučić kaže da je ime trećeg sveca Aviv ali zvanično svetac se zove Ismail. Pokušah da nađem smisao naziva Aviv i evo do čega sam došao.
Značenje imena: „Aviv/Abib“ je i hebrejska reč (אָבִיב) koja znači otprilike „proleće / zeleno, mlado klasje (ječma)“, pa se koristi i kao naziv prvog meseca u starom biblijskom kalendaru.

Nije mi jasno odakle Aviv jer na samoj freski piše Ismail.

Aviv? Ismail.

Izvor: Milos.io