Ogledalo vremena i preteča modernih časopisa (13)

Knjiga „Gospodar knjiga“ Predraga Savića, koja je već izazvala veliko interesovanje čitalačke publike i stručne javnosti, u ovom nastavku donosi jedno od najuzbudljivijih poglavlja o izdavačkom poduhvatu Anatolija Ivanovića — priču o ilustrovanom nedeljniku „Panorama“, medijskom fenomenu koji je u međuratnom Beogradu postavio nove standarde vizuelne kulture i modernog izdavaštva.

„Panorama“, ilustrovani nedeljnik koji se pojavio u Beogradu sredinom tridesetih godina, predstavljala je jedan od najznačajnijih dokumenata vizuelne kulture između dva svetska rata i svojevrsnu hroniku epohe u kojoj je Kraljevina Jugoslavija nastojala da se predstavi kao moderna evropska država. To nije bio samo magazin — to je bio projekat kulturne samosvesti, ogledalo vremena u kom su se novinarstvo, umetnost, politika i društvo stopili u prepoznatljiv stil. Na njegovim naslovnim stranama smenjivali su se portreti državnika, kraljeva i premijera, prizori sa ratnih frontova i vojnih parada, filmske dive i glumci, egzotični običaji i masovna hodočašća, sportske utakmice, rekordi avijacije i scene iz svakodnevnog života. Svaka naslovna strana bila je poruka, a svaki broj vizuelni događaj.

„Panoramu“ je uredio i oblikovao Anatolij Ivanović — ruski emigrant, izdavač i vizionar koji je u Beogradu stvorio „Narodnu prosvetu“. Za njega ovaj časopis nije bio puka ilustrovana revija, već moćno sredstvo kulturne komunikacije i promocije knjige. Pod njegovim rukovodstvom „Panorama“ je postala instrument širenja čitalačke kulture i prodora „Narodne prosvete“ u najšire slojeve društva.

Ivanović je rano uočio da se kultura može približiti masama ako se predstavi u atraktivnoj vizuelnoj formi. Zato su u časopisu objavljivane reklame za knjige, predstavljanja autora, spiskovi novih izdanja i kuponi za popust u knjižarama. Časopis i knjiga delovali su kao jedinstven sistem — „Narodna prosveta“ je nudila sadržaj, a „Panorama“ vizuelni uticaj.

U ranim brojevima već su bile jasno profilisane rubrike. „Politika“ je donosila portrete vladara i državnika. U septembarskom broju 1933. (br. 12) objavljen je portret mladog kralja Petra II u svečanoj uniformi, povodom njegovog dvanaestog rođendana, sa legendom „Naš mladi kralj“. U aprilu 1934. „Panorama“ je donela fotografiju kneza Pavla pri izlasku iz Saborne crkve posle svečanosti, dok gardisti stoje u stroju. U januaru 1935. objavljen je portret kralja Džordža V sa natpisom „Prošla jedna epoha“, a već u februaru portret Edvarda VIII pod naslovom „Novi kralj, novo doba“. Jul 1935. obeležio je broj sa Milanom Stojadinovićem u belom odelu i sa monoklom — simbolom nove političke energije. Ove naslovnice nisu bile puki dokumenti već pažljivo građeni simboli državnog kontinuiteta.

Rubrika „Ratne reportaže“ pratila je svetske sukobe. U jesen 1935. „Panorama“ je prikazala prizore iz Abisinije: italijansku „Debelu Bertu“ u dejstvu, abisinskog vojnika na nišanu i princa Makonena s puškom. Kratki natpisi — „Rat u prašini“, „Pogled kroz nišan“, „Mladi princ u boju“ — pojačavali su dramatičnost. Ivanović je želeo da čitaocu približi daljinu i stvori utisak neposrednog svedočenja.

Najglamuroznija je bila rubrika „Film i pozorište“. U broju od 14. decembra 1935. (br. 50) objavljena je Ani Luis iz Warner Bros-a u ulozi iz „Sna letnje noći“, u prazničnom broju 28. decembra (br. 52) Širli Templ sa natpisom „1936“, početkom januara 1936. (br. 3) Rošel Hadson u kupaćem kostimu, a u februaru (br. 7) Lida Barova. Ivanović je verovao da filmske zvezde imaju i vaspitnu ulogu — njihova pojava je trebalo da bude model ukusa i elegancije.

Rubrika „Religija i društvo“ spajala je veru i nacionalni identitet. U broju od 5. oktobra 1935. objavljena je fotografija kralja Aleksandra na osvećenju Hrama slave, okruženog sveštenstvom i vojskom, sa snažnim svetlosnim efektom. Dva meseca ranije, 21. septembra, prikazano je hodočašće u Nokeru u Islandiji, sa morem sveća i klečećim vernicima. Ivanović je insistirao na dostojanstvu i tišini fotografije.

„Sport i društvo“ bila je jedna od najpopularnijih rubrika. U broju iz jula 1935. (br. 29) objavljena je vazdušna fotografija sokolskog plivačkog stroja od 185 učenika sa natpisom „Narod u pokretu“. Usledili su snimci veslačkih takmičenja na Savi i scena sa beogradskih kupališta. Sport je tumačen kao simbol reda, vitalnosti i zajedništva.

„Tehnika i svet“ donosila je priče o naučnim podvizima. U broju od 6. jula 1935. prikazana je pilotkinja Mari Hils koja je dostigla visinu od 11.500 metara („Žene osvajaju nebo“), a 20. jula (br. 31) Karina Negrom sa rekordom od 12.000 metara („Iznad oblaka“). Ovi prilozi nisu bili senzacionalizam već svedočanstvo modernog doba.

„Egzotika i svet“ vodila je čitaoce u daleke krajeve: izbor lepote među američkim starosedeocima u San Dijegu („Plava ružica prerije“) i indijski bramin u molitvi na Gangu. „Panorama“ je time postajala prozor u svet.

Posebno mesto imala je rubrika „Fotografija i reportaža“. U broju od 9. marta 1935. čitaoci su pozvani da šalju svoje fotografije na konkurs, a ubrzo je objavljen portret beogradskih fotoreportera sa natpisom „Oni koji vide prvi“. Tako je Ivanović afirmisao fotografiju kao umetnost.

Pod njegovom uredničkom palicom „Panorama“ je izrasla u najmoderniji jugoslovenski magazin svoga doba — istovremeno medij, škola ukusa i komercijalni sistem. Ivanović je unutar časopisa pokrenuo i prateće edicije — „Popularna biblioteka“, „Panorama književnosti“ i „Panorama sveta“ — sa pristupačnim izdanjima beletristike, putopisa i biografija. Korice tih knjiga često su preuzimale fotografije sa naslovnica časopisa, što predstavlja rani primer vizuelnog brendiranja u domaćem izdavaštvu. „Panorama“ je postala reklamni motor „Narodne prosvete“, a oglasi za knjige bili su organski uklopljeni u uređivački koncept.

Dr Ivana Božović u svojoj disertaciji naglašava da je „Panorama“ bila prvi potpuno moderni ilustrovani nedeljnik u jugoslovenskom prostoru koji je fotografiju pretvorio u kulturni kapital i sredstvo obrazovanja čitalaca, povezujući publiku štampe i publiku knjige u jedinstven model evropskog izdavaštva.

Kada se brojevi „Panorame“ posmatraju u celini, oni čine veliku vizuelnu simfoniju u kojoj se politika, film, sport, religija, tehnika i lepota prožimaju u jedinstven kulturni obrazac. „Panorama“ nije bila samo časopis — bila je pogled na svet i jedan od najuspešnijih medijskih projekata Anatolija Ivanovića.

(Nastaviće se)