Tamo Daleko
Портал за неговање веза
расејања и отаџбине
|

Српска поезија за сва времена на Викимедији

22. септембар 2026. · Zdravko Elez

Лознички новинар, аудио-продуцент и воице-овер уметник Милинко Миле Васиљевић предао је своје професионалне аудио-снимке стихова најзначајнијих српских песника дигиталној ризници Wikimedia Commons под слободном лиценцом, омогућивши свима да их бесплатно користе, слушају и деле.

У времену брзих дигиталних формата, очување говорног културног наслеђа често остаје у другом плану. Васиљевић је стога одлучио да своје вишедеценијско спикерско искуство стави у службу општег добра. Стихови великана попут Милана Ракића, Јована Дучића, Алексе Шантића и Лазе Костића, у његовој интерпретацији, сада су постали део доступне дигиталне баштине.

Слободна лиценца као мост до сваке публике

Одлуком да се снимци објаве под слободном лиценцом Creative Commons на платформи Wikimedia Commons – сестринском пројекту Википедије – омогућено је да ове аудио-записе потпуно легално и бесплатно могу користити:

  • Ученици и професори у школама широм Србије и дијаспоре као допунско наставно средство.
  • Слепе и слабовиде особе, којима је овакав формат често једини начин да уживају у писаној речи.
  • Културне установе, музеји и аутори који желе да обогате своје образовне и уметничке пројекте.
Очување језика и правилне дикције

Култура једног народа живи онолико колико је присутна и доступна у модерном дигиталном простору. Остављајући ове снимке на Викимедији, Васиљевић је допринео да српска поезија добије трајно место на глобалној мрежи.

Правилна дикција и акцентуација од кључне су важности за очување чистоте српског језика, па ови аудио-записи представљају и практичан пример како се савремена технологија може искористити за очување писмености и језичке културе за будуће генерације.

О својој мисији очувања културне баштине, важности правилне дикције, говорног израза и свом целокупном вишедеценијском раду, Васиљевић је детаљно говорио и у гостовању у Ноћном програму Радио Новог Сада 1 (РТВ), где је истакао неопходност језичке културе у савременом медијском простору.

Дигитална архива на Викимедиј, легат под називом „Поезија за сва времена”  званично је доступна у категорији Цатегорy:Милинко Васиљевић:Милинко Васиљевић на Wикимедиа Цоммонс-у. Стихове говори и интерпретира Милинко Миле Васиљевић:

  • Јован Дучић– Песма жени
  • Јован Дучић– Символ
  • Јован Дучић– Срце
  • Алекса Шантић– Емина
  • Алекса Шантић– И опет ми душа све о теби сања
  • Душан Васиљев– Човек пева после рата
  • Јован Јовановић Змај– Пођем, станем
  • Лаза Костић– Опрости ми
  • Лаза Костић– Санта Мариа Делла Салуте
  • Милан Ракић– Искрена песма
  • Владислав Петковић Дис– Можда спава
  • Владислав Петковић Дис– Наши дани
  • Ђура Јакшић– Отаџбина
Биографија аутора

Милинко Миле Васиљевић (Лозница, 18. март 1981.) српски је новинар, телевизијски водитељ, аудио-продуцент и воице-овер уметник. Оснивач је студија MileVoiceOver Studio Loznicaи аутор неколико културно-едукативних и хуманитарних мултимедијалних пројеката, а однедавно га је и Гугл званично препознао у категорији синхронизатора и voice-over уметника (Voice Actor).

Каријеру започиње на Радију Подриње Лозница, а наставља на радијима Ритам, Фолк Херз, Ом и Нај, где ради као спикер, водитељ, аутор емисија те сниматељ и монтажер радио-реклама. Године 2008. на Лотел радију води популарну емисију уживо Жељотека.

Потом је радио на ТВ Лотел као спикер, новинар и водитељ Дневника, аутор је квиза Питалице за свезналице (ТВ пројекат од националног значаја), а пунудеценију води дечју едукативну емисију Мала Радионица.

Покренуо је и радио-емисију Звучни Торнадо и Јутјуб канал Острог посвећен читању православних молитви (са Драгицом Севић). Сарадјивао је и са писцем Стефаном Симићем (2014), а у сарадњи са песником Игором Д. Марковићем пре две године покренуо је хуманитарни аудио-пројекат за слепе и слабовиде Кад речи оживе.

Током ове године Васиљевић остварује низ значајних подухвата, медју којима је и покретање  личног блога на адреси milevoiceover.blog.rs.

VAŠA PRIČAMesto za vašu pričuPošaljite nam priču, fotografiju ili sećanje iz rasejanja.Pišite redakciji