Vlaško veče za srećnije detinjstvo dece zavičaja

U prepunoj sali u Hasslarpu, nedaleko od Helsingborga u Švedskoj, održano je donatorsko veče pod nazivom „Vlaško veče – koreni humanosti“, u organizaciji Dečijeg fonda Sveti Sava.

Bila je to posebna noć u kojoj su se, kroz humanost, muziku, tradiciju i zajedništvo, spojili zavičaj i daljina, prošlost i sadašnjost, a iznad svega – ljudi velikog srca okupljeni oko plemenitog cilja.

Dečiji fond Sveti Sava je neprofitno udruženje posvećeno pružanju pomoći ugroženoj deci i porodicama na Zapadnom Balkanu. Polazeći od uverenja da svako dete zaslužuje sigurnost, bezbrižno detinjstvo i budućnost ispunjenu mogućnostima za zdrav i nesmetan razvoj, članovi Fonda svojim radom nastoje da unaprede životne uslove onih kojima je pomoć najpotrebnija, bez obzira na njihovo poreklo i životne okolnosti.

Vođeni vrednostima koje simbolizuje Sveti Sava, čije ime Fond ponosno nosi, a uz blagoslov Njegovog Visokopreosveštenstva mitropolita skandinavskog gospodina Dositeja, članovi, donatori, volonteri i prijatelji Fonda zajedno grade mostove solidarnosti, šireći nadu, znanje i saosećanje.

Četrnaest godina humanosti 

Tokom večeri predstavljen je kratak osvrt na četrnaest godina humanitarnog rada Fonda na području Timočke krajine, kroz koji su prisutni imali priliku da se upoznaju sa rezultatima brojnih akcija i pomoći upućene onima kojima je bila najpotrebnija.

Kako je istakla Suzana Purdić, članica odbora Fondacije, svetosavske staze vodile su ih do najugroženijih porodica, ali i do dece koja su se suočavala sa teškim bolestima, kojima je pružana podrška u najtežim životnim trenucima.

Fond je učestvovao i u izgradnji nekoliko kuća, pružajući porodicama ono najvažnije – krov nad glavom, sigurnost i priliku za novi početak.

Humanitarna misija nije zaobišla ni duhovne svetinje ovog kraja. Posebna pažnja posvećena je pomoći manastirima Vratna, Suvodol i Manastirica kod Kladova, kao važnim čuvarima duhovnog života, istorije, kulture i identiteta našeg naroda.

Tokom četrnaestogodišnjeg rada na ovim prostorima, Dečiji fond Sveti Sava podelio je pomoć u ukupnom iznosu od milion švedskih kruna (SEK).

Iza ovih brojki stoje brojni životi, sudbine, suze, ali i osmesi i nove nade. Iza svega stoje ljudi koji veruju da dobrota nema granice i da je najveće bogatstvo upravo mogućnost da pomognemo drugome.

Pesma, igra i tradicija kao veza sa zavičajem

U duhu teme večeri, iz zavičaja su doputovali istaknuti predstavnici muzičke scene Vlaha – virtuoz na harmonici Ljubiša Božinović i vokalni solista Žika Cvetković, koji su svojim nastupima doneli dašak rodnog kraja u daleku Švedsku.

Program je dodatno obogatio KUD „Istok“ iz Frederiksværka u Danskoj, čiji su članovi pesmom i igrom podsetili na bogatstvo folklornog nasleđa.

Posebno raduje činjenica da mlade generacije, deca rođena i odrasla na prostorima Skandinavije, ne zaboravljaju korene svojih roditelja i predaka. Kroz folklor, pesmu, igru, negovanje jezika i običaja, oni čuvaju tradiciju svog kraja i istovremeno daju snažan odgovor izazovima asimilacije.

Njihov nastup bio je mnogo više od kulturnog programa – bio je dokaz da se identitet ne nasleđuje samo rođenjem, već se čuva ljubavlju, učenjem i pripadanjem.

Raskoš boja, uspomena i identiteta

Posebnu čar večeri dale su žene Vlajne, koje su u raskošnim tradicionalnim nošnjama oživele duh nekadašnjih vremena i podsetile prisutne na običaje koji su vekovima oblikovali život našeg naroda.

Njihova ideja bila je da goste simbolično povedu na jedno nekadašnje „prelo“ – tradicionalno okupljanje na seoskim raskrsnicama i drugim mestima susreta, gde su se uz ručne radove, pesmu, igru i druženje stvarala prijateljstva, rađale ljubavi i čuvale uspomene.

Pred očima prisutnih smenjivao se pravi vatromet boja i ornamenata. Cvetni dezeni, košulje ukrašene raskošnim vezom, motivi živih boja, među kojima je dominirala crvena, grubo seljačko platno, ali i pliš, somot i vuna – svaki detalj pričao je svoju priču.

Bila je to prilika da se lepota tradicionalne ženske nošnje predstavi ljubiteljima kulture i nasleđa, ali i da se od zaborava sačuva deo bogatstva koje su nam ostavile prethodne generacije.

Jer nošnja nije samo odeća. Ona je svedočanstvo vremena, način života, simbol pripadnosti i neizbrisiv trag jednog naroda.

Ukusi zavičaja i duh gostoprimstva

Da doživljaj bude potpun, organizatori su se pobrinuli i za predstavljanje tradicionalnih jela sa naših prostora, kao i za vinsku kartu, neizostavan deo vlaško-srpske kulture, običaja i svakog važnijeg okupljanja.

Uz bogatu trpezu, muziku, pesmu i druženje, Hasslarpom se te večeri širio prepoznatljiv duh gostoprimstva, topline i neposrednosti karakterističan za naš kraj.

A možda se upravo u tome krije posebnost ljudi sa prostora Đerdapa i Timočke krajine – u njihovoj srdačnosti, ponosu na poreklo, otvorenosti prema gostima i emociji koju nesebično dele.

Tamo gde je Dunav, kažu, najlepši i najdublji, nastajale su priče o ljudima posebnog senzibiliteta, snažnih korena i velikog srca. Upravo tu toplinu, tradiciju i vrednosti poneli su sa sobom i oni koji danas žive daleko od rodnog kraja.

„Vlaško veče – koreni humanosti“ bilo je mnogo više od donatorskog okupljanja. Bila je to veče susreta, emocija, sećanja i ponosa, ali pre svega veče posvećeno onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Tekst i fotografije: Jasmina Genčić