Šta su nam pokazali izbori u dijaspori?

Studentska lista osvojila je 72,7 odsto glasova na biračkim mestima u inostranstvu, dok je lista Aleksandra Vučića dobila 24,7 odsto. U odnosu na izbore 2023. godine broj izašlih birača povećan je oko dva i po puta, ali je učešće dijaspore i dalje ograničeno. Zašto tako mali broj naših ljudi odlučuje da glasa?

Rezultati parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra 2026. godine pokazuju izrazitu prednost studentske liste među biračima koji su glasali u inostranstvu. Prema podacima Republičke izborne komisije, objavljenim 28. oktobra, obrađeni su rezultati sa 92 od ukupno 93 biračka mjesta.

Od 102.147 prijavljenih birača, glasalo je 79.320, odnosno oko 77,7 odsto. Studentska lista osvojila je 72,7 odsto glasova, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 24,7 odsto.

To je ubjedljiva pobeda studentske opcije među onima koji su izašli na izbore. Međutim, iza tog rezultata krije se i druga priča: koliko je naših ljudi u inostranstvu uopšte učestvovalo u izbornom procesu?

Skoro tri puta više birača nego 2023. godine

Na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine u inostranstvu je glasalo oko 31.552 birača, dok je 2026. godine taj broj dostigao 79.320.

Broj izašlih birača povećan je za približno 151 odsto. Broj prijavljenih birača porastao je sa 39.270 na 102.147, što je povećanje od oko 160 odsto. Broj biračkih mjesta povećan je sa 81 na 93.

Ovaj rast je značajan, ali ga treba posmatrati pažljivo. Broj biračkih mesta i njihov raspored menjali su se između dva izborna ciklusa, pa nije dovoljno samo uporediti ukupne brojke. Ipak, jasno je da je 2026. godine u glasanje u inostranstvu bilo uključeno znatno više ljudi nego tri godine ranije.

Milion potencijalnih birača, a glasalo manje od 80.000?

U javnosti se često pominje procena da oko milion ljudi srpskog porekla ili državljana Srbije koji žive u inostranstvu, izvan Bosne i Hercegovine i drugih zemalja regiona, predstavlja potencijalni birački korpus.

Ako bismo tu procenu uzeli kao okvir za poređenje, 79.320 izašlih birača činilo bi oko 7,9 odsto tog broja.

To znači da je glasalo manje od svakog desetog potencijalnog birača.

Ipak, ovde treba reći da milion ljudi nije zvanično utvrđen broj građana koji imaju pravo glasa. U taj broj mogu ulaziti ljudi srpskog porekla koji nemaju državljanstvo Srbije, potomci iseljenika i osobe koje nisu upisane u birački spisak. Zato ovu računicu treba razumeti kao ilustraciju mogućeg obima neiskorišćenog biračkog potencijala, a ne kao precizan podatak o izlaznosti među svim građanima koji imaju pravo glasa.

Čak i uz tu ogradu, razlika između veličine srpske zajednice u inostranstvu i broja ljudi koji glasaju otvara ozbiljno pitanje o političkom učešću dijaspore.

Zašto je odziv tako mali?

Jedan od ključnih razloga jeste način na koji je organizovano glasanje u inostranstvu. Izlaznost od oko 77,7 odsto odnosi se samo na birače koji su već prijavljeni za glasanje u inostranstvu, a ne na sve građane Srbije koji tamo žive.

Da bi glasali u inostranstvu, građani moraju da ispune propisane uslove i blagovremeno se prijave. Glasanje se zatim odvija na određenim biračkim mestima, najčešće u ambasadama, konzulatima ili drugim odobrenim prostorima.

Za deo ljudi to znači putovanje od nekoliko sati do najbližeg biračkog mesta. Za druge, problem može biti nedovoljna informisanost o rokovima, potrebnim dokumentima i samoj proceduri.

Mogući su i drugi razlozi: nezainteresovanost za politička dešavanja u Srbiji, osjećaj da glas pojedinca ne može ništa promeniti, nedostatak poverenja u institucije ili jednostavno činjenica da deo dijaspore više nije dovoljno povezan sa političkim životom zemlje porekla.

Međutim, bez posebnog istraživanja među ljudima koji nisu glasali ne možemo pouzdano utvrditi koliko je koji od ovih razloga važan.

Dijaspora nije politički homogena

Rezultati po pojedinačnim biračkim mjestima pokazuju velike razlike. Studentska lista osvojila je više od 95 odsto glasova u pojedinim gradovima, među kojima su Dablin, Oslo, Lisabon, Njujork, Los Anđeles i London.

Sa druge strane, lista Aleksandra Vučića osvojila je većinu na svim biračkim mjestima u Bosni i Hercegovini, a većinsku podršku imala je i u Kumanovu i Skoplju, kao i u Sočiju, Vukovaru, Otavi i Beranama.

Ovi rezultati potvrđuju da ne postoji jedinstven politički stav svih Srba koji žive van Srbije. Razlike između biračkih mesta mogu biti velike, a rezultati onih koji su glasali ne mogu se automatski preneti na čitavu zajednicu.

Šta bi se dogodilo kada bi glasalo više ljudi?

Ako bi se za glasanje prijavljivao i izlazio znatno veći broj građana Srbije koji žive u inostranstvu, njihov politički značaj mogao bi biti veći.

Ipak, ne može se pretpostaviti da bi svi oni glasali kao trenutno registrovani birači. Oni koji se odlučuju da glasaju mogu se politički razlikovati od onih koji ne učestvuju u izbornom procesu.

Zbog toga bi sledeći korak trebalo da bude ozbiljno istraživanje prepreka za glasanje u dijaspori: koliko je ljudi upoznato sa procedurom, koliko je biračkih mesta dostupno, koliko daleko građani moraju da putuju i da li bi drugačija organizacija glasanja povećala odziv.

Rezultati iz 2026. godine pokazuju ubjedljivu podršku studentskoj listi među biračima koji su glasali u inostranstvu. Ali možda je još važnije pitanje zašto stotine hiljada ljudi koji su potencijalno povezani sa Srbijom ne učestvuju u njenom izbornom procesu.

To pitanje zaslužuje više pažnje nego što mu se do sada posvećivalo, jer veličina dijaspore sama po sebi ne znači i njen politički uticaj. Taj uticaj zavisi od toga koliko ljudi zaista može i želi da iskoristi svoje biračko pravo.