Senzacija iz američke firme: Živu pretvorili u zlato

Nekadašnji san alhemičara ponovo je u centru pažnje. Američki startap Marathon Fusion tvrdi da je uspeo da pretvori živu u stabilno zlato, uz stopu proizvodnje deset puta veću od ranijeg rekorda CERN-a. Ipak, ključni detalji eksperimenta još nisu nezavisno potvrđeni.

Američka kompanija Marathon Fusion iz San Franciska objavila je da je napravila značajan korak ka ostvarenju ideje koja vekovima zaokuplja ljudsku maštu – pretvaranju jednog hemijskog elementa u drugi, odnosno proizvodnji zlata iz žive.

Prema saopštenju kompanije od 21. oktobra 2026. godine, eksperiment izveden prethodnog meseca pokazao je da je moguće dobiti stabilno zlato korišćenjem neutrona nastalih u procesu nuklearne fuzije. Kompanija tvrdi da je postignuta stopa proizvodnje deset puta veća od rekorda koji je ranije zabeležio CERN, evropska organizacija za nuklearna istraživanja.

Međutim, postoji važna ograda: rezultat za sada nije nezavisno potvrđen, a kompanija nije objavila preciznu količinu proizvedenog zlata, podatke o njegovoj čistoći niti cenu takvog postupka.

Kako je to moguće?

Na prvi pogled, ovakav poduhvat zvuči kao nešto iz sveta alhemije, ali iza njega stoji poznat princip nuklearne fizike.

Hemijski elementi razlikuju se po broju protona u atomskom jezgru. Živa ima 80 protona, dok zlato ima 79. Da bi se jedan element pretvorio u drugi, potrebno je promeniti sastav atomskog jezgra, što se može postići odgovarajućim nuklearnim reakcijama.

Marathon Fusion predlaže korišćenje visokoenergetskih neutrona nastalih tokom fuzije deuterijuma i tricijuma. Oni bi delovali na određeni izotop žive, živu-198, pretvarajući je u živu-197. Taj nestabilni izotop potom se radioaktivnim raspadom pretvara u zlato-197, stabilni izotop zlata.

Drugim rečima, nije reč o običnoj hemijskoj reakciji niti o pretvaranju metala pomoću neke neobične supstance. Proces zahteva promenu samog atomskog jezgra.

Šta je postigao CERN?

Poređenje sa CERN-om odnosi se na ranije eksperimente u Velikom hadronskom sudaraču, poznatom kao LHC.

Tokom rada od 2015. do 2018. godine, u eksperimentu ALICE nastajala su jezgra zlata kao rezultat sudara olovnih jezgara. CERN je 2025. godine objavio procenu da je na taj način proizvedeno približno 29 pikograma zlata, odnosno oko 29 bilionitih delova grama.

Ipak, postoji bitna razlika između dva pristupa. U CERN-u su jezgra zlata nastajala u ekstremno kratkotrajnim procesima tokom sudara čestica, a zatim su se uglavnom raspadala ili bila uništena u daljim sudarima sa opremom akceleratora.

Marathon Fusion, nasuprot tome, tvrdi da koristi neutrone za proizvodnju zlata koje bi, nakon odgovarajućeg nuklearnog procesa, moglo da ostane stabilno.

Zbog razlike u metodama, uslovima i načinu merenja, tvrdnju da je postignuta deset puta veća stopa proizvodnje potrebno je posmatrati oprezno dok ne budu dostupni detaljni podaci koji bi omogućili nezavisno poređenje.

Milioni dolara iz budućih fuzionih elektrana?

Marathon Fusion je još 2025. godine predstavio naučni rad u kojem je razradio teorijski model za proizvodnju zlata u budućim fuzionim elektranama.

Prema proračunima kompanije, posebno projektovan reaktorski sistem mogao bi da proizvede oko dve tone zlata godišnje po gigavatu toplotne snage. U pojedinim procenama, proizvodnja je predstavljena i kao potencijalni izvor prihoda koji bi mogao značajno da unapredi ekonomsku isplativost fuzionih elektrana.

Ideja je da se živa uključi u posebni sloj oko fuzionog reaktora, poznat kao omotač ili blanket. Taj sloj obično ima važnu ulogu u proizvodnji tricijuma, goriva potrebnog za održavanje fuzijske reakcije. Prema predlogu kompanije, odabrani izotop žive mogao bi da doprinese i tom procesu, istovremeno omogućavajući proizvodnju zlata.

Ipak, ove brojke predstavljaju rezultate simulacija i projekcije budućih postrojenja, a ne dokaz da danas postoji komercijalni reaktor sposoban da proizvodi zlato u takvim količinama.

Problem radioaktivnosti i isplativosti

Čak i ako se pokaže da je postupak tehnički izvodljiv, to ne znači da će laboratorijski proizvedeno zlato uskoro preplaviti tržište.

Jedan od izazova jeste mogućnost nastanka neželjenih radioaktivnih izotopa tokom procesa. Prema analizama predloženog postupka, u zavisnosti od sastava materijala i efikasnosti obogaćivanja žive, dobijeni proizvod mogao bi da zahteva dug period skladištenja pre nego što bude bezbedan za određene namene.

Pored toga, potrebno je rešiti pitanja nabavke odgovarajućeg izotopa žive, konstrukcije reaktora, efikasnosti procesa, izdvajanja zlata i ukupnih troškova proizvodnje.

Tu je i širi problem razvoja same nuklearne fuzije. Iako se na ovoj tehnologiji intenzivno radi širom sveta, komercijalna proizvodnja električne energije iz fuzionih elektrana i dalje predstavlja veliki tehnološki izazov.

Hoće li veštačko zlato oboriti cenu plemenitog metala?

Za sada nema razloga da se očekuje nagli pad cene zlata zbog ovog otkrića.

Čak i kada bi buduće fuzione elektrane proizvodile zlato u količinama koje kompanija predviđa, bilo bi potrebno izgraditi veliki broj takvih postrojenja, obezbediti odgovarajuće sirovine i dokazati ekonomsku isplativost procesa.

Poređenja sa laboratorijski uzgojenim dijamantima jesu zanimljiva, ali nisu potpuno primenljiva. Proizvodnja sintetičkih dijamanata postala je komercijalno dostupna zahvaljujući tehnološkom napretku u industrijskim procesima, dok bi proizvodnja zlata nuklearnom transmutacijom zahtevala znatno složeniju infrastrukturu.

Ako se metoda pokaže uspešnom u industrijskim uslovima, mogla bi da postane dodatni izvor prihoda za buduće fuzione elektrane. To bi bilo značajno za razvoj fuzijske energije, ali ne znači da će zlato uskoro postati jeftin metal dostupan u neograničenim količinama.

Naučni proboj ili obećavajući eksperiment?

Tvrdnja kompanije Marathon Fusion svakako zaslužuje pažnju jer se oslanja na poznate principe nuklearne fizike i na ranije predstavljene teorijske proračune.

Ipak, važno je razlikovati naučnu mogućnost od potvrđenog eksperimentalnog rezultata, a eksperimentalni rezultat od ekonomski održive tehnologije.

Dok ne budu objavljeni detaljni podaci o količini proizvedenog zlata, metodi merenja, čistoći proizvoda i nezavisnoj proveri rezultata, najpreciznije je govoriti o tvrdnji kompanije, a ne o definitivno potvrđenom naučnom proboju.

Ako se rezultati potvrde i postupak jednog dana bude mogao da se primeni u velikim razmerama, drevni san o pretvaranju žive u zlato mogao bi da dobije sasvim moderno, nuklearno-fizičko objašnjenje.