Danska zabranjuje da vas neko ismeva uz pomoć AI

Danska predlaže zakonsku zaštitu građana od neovlašćenih digitalnih imitacija napravljenih pomoću veštačke inteligencije. Nova pravila obuhvatila bi lice, glas i druge fizičke karakteristike, a zaštita bi važila čak 50 godina nakon smrti osobe.

Danska je napravila važan korak ka pravnom regulisanju zloupotrebe veštačke inteligencije. Predlogom izmena Zakona o autorskim pravima, koji je 8. oktobra 2026. upućen parlamentu, predviđa se zaštita građana od realističnih digitalnih imitacija njihovog lika, glasa i drugih ličnih karakteristika, napravljenih uz pomoć AI tehnologije.

Suština predloga je da niko ne bi mogao da javno distribuira realističan digitalni sadržaj koji imitira drugu osobu bez njene saglasnosti.

Zaštita ne bi bila rezervisana samo za političare, poznate ličnosti i javne funkcionere, već bi se odnosila na sve građane. To znači da bi svako mogao da zahteva zaštitu od neovlašćenog korišćenja svog izgleda, glasa i pokreta u digitalno generisanim sadržajima.

Šta konkretno predviđa zakon?

Jedna od najvažnijih novina jeste uvođenje posebne zaštite ličnih fizičkih karakteristika. To uključuje izgled, glas i pokrete, odnosno elemente na osnovu kojih se osoba može prepoznati.

Predlog predviđa nekoliko važnih mehanizama:

• Obavezna saglasnost: Realistične digitalne imitacije ne bi smele da budu javno dostupne bez pristanka osobe koja je imitirana.
• Teret dokazivanja: Onaj ko objavljuje takav sadržaj morao bi da dokaže da poseduje odgovarajuću saglasnost.
• Zaštita nakon smrti: Pravo na zaštitu ličnih karakteristika trajalo bi još 50 godina nakon godine smrti osobe.
• Mogućnost uklanjanja sadržaja: Sudovi bi imali mogućnost da nalože uklanjanje materijala kojim se krše nova prava.

Važno je naglasiti da predlog ne podrazumeva automatsku zabranu svakog korišćenja nečijeg lika ili glasa, već se odnosi na realistične digitalno generisane imitacije koje se javno distribuiraju.

Satira i parodija ostaju dozvoljene

Danski predlog zakona predviđa i izuzetke koji treba da zaštite slobodu izražavanja.

Karikatura, satira, parodija, kritika vlasti i društvena kritika načelno bi ostale dozvoljene. Međutim, izuzetak ne bi važio u situacijama kada takav sadržaj predstavlja dezinformaciju koja konkretno može izazvati ozbiljnu opasnost po prava ili značajne interese drugih osoba.

Na taj način predlog pokušava da uspostavi ravnotežu između zaštite pojedinca i slobode umetničkog, političkog i društvenog izražavanja.

Zašto je ovaj predlog važan?

Razvoj generativne veštačke inteligencije omogućio je stvaranje izuzetno uverljivih fotografija, video-snimaka i audio-zapisa u kojima ljudi izgledaju kao da rade ili govore nešto što se nikada nije dogodilo.

Takvi sadržaji mogu se koristiti za prevare, ucene, narušavanje ugleda, manipulaciju javnim mnjenjem i druge oblike zloupotrebe.

Posebna opasnost je u tome što žrtva ne mora biti poznata ličnost. Bilo čija fotografija, glasovni zapis ili video-snimak mogu postati materijal za stvaranje lažne digitalne imitacije.

Danski predlog zato polazi od šireg principa: digitalni identitet pojedinca zaslužuje pravnu zaštitu, bez obzira na njegovu popularnost ili društveni položaj.

Primena od 1. januara 2027.

Predlog zakona, označen kao L 49, predstavljen je danskom parlamentu 8. oktobra 2026. godine, a prvo razmatranje održano je 22. oktobra.

Prema zvaničnom parlamentarnom rasporedu, drugo razmatranje zakazano je za 1. decembar, a treće za 3. decembar 2026. godine.

Planirani datum stupanja na snagu je 1. januar 2027. godine, pod uslovom da predlog bude usvojen.

Ukoliko bude izglasan, Danska će uspostaviti poseban pravni okvir za zaštitu građana od realističnih digitalnih imitacija i zloupotrebe njihovog identiteta pomoću veštačke inteligencije.