Napustio nas je pre 175 godina: Njegoševo nasleđe za večnost

Petar II Petrović Njegoš, vladika, gospodar Crne Gore, filozof i jedan od najvećih pesnika srpske književnosti, otišao je sa ovog sveta veoma mlad – u 38. godini života, pre 175 godina. Ipak, za nepune četiri decenije ostavio je iza sebe delo koje je nadživelo vekove i postalo neizbrisiv deo duhovnog, kulturnog i nacionalnog nasleđa.

Rođen je na Njegušima, 1813. godine, kao Radivoje Petrović, u porodici iz koje je potekla dinastija Petrović-Njegoš. Nakon smrti njegovog strica, vladike Petra I Petrovića, 1830. godine preuzeo je duhovnu i svetovnu vlast u Crnoj Gori, postavši Petar II Petrović Njegoš.

Bio je mnogo više od vladara. U vremenu velikih političkih iskušenja radio je na jačanju državnih institucija, uređivanju zemlje, obrazovanju i kulturnom razvoju Crne Gore. Osnovao je štampariju na Cetinju, otvorio prvu svetovnu školu i nastojao da svojoj zemlji obezbedi čvršće mesto među evropskim državama. Ali ono po čemu je Njegoš postao besmrtan jeste njegovo književno stvaralaštvo.

Dela koja su nadživela vekove

Njegoševo književno nasleđe predstavlja jedan od vrhunaca srpske književnosti. Njegovo najpoznatije delo, „Gorski vijenac“, objavljeno je 1847. godine u Beču. Ovo delo, koje je istovremeno filozofski spis, poetska drama i epsko ostvarenje, govori o slobodi, časti, identitetu, ljudskoj sudbini, borbi i večitoj suprotnosti između dobra i zla.

Među njegovim najznačajnijim delima nalaze se i:

• „Luča mikrokozma“ (1845) – filozofsko-religiozni spev o čoveku, njegovom poreklu, duši, Bogu i večitoj borbi svetlosti i tame.
• „Lažni car Šćepan Mali“ (1851) – istorijska drama koja obrađuje pojavu samozvanca koji je u XVIII veku pokušao da zavlada Crnom Gorom.
• „Svobodijada“ – epsko delo posvećeno crnogorskim borbama i slobodarskom duhu.
• „Ogledalo srpsko“ – zbirka narodnih pesama i epskih kazivanja.
• „Pustinjak cetinjski“ – jedno od njegovih ranijih poetskih ostvarenja.

Njegoš je u svojim stihovima objedinio narodnu mudrost, filozofsku dubinu, religioznu misao i snažan osećaj slobode. Njegove reči postale su deo svakodnevnog govora, a mnogi njegovi stihovi i danas se citiraju kao životne istine.

„Čašu meda jošt niko ne popi,
što je čašom žuči ne zagrči.“

Ili čuvena misao:

„Blago tome ko dovijek živi,
imao se rašta i roditi!“

Majčine reči koje su ostale zapamćene

Njegoš je preminuo 1851. godine na Cetinju, od tuberkuloze. Njegova smrt bila je veliki gubitak za Crnu Goru, ali i za čitav srpski kulturni prostor.

Prema istorijskim zapisima, njegovoj sahrani prisustvovalo je više od stotinu sveštenika i oko četiri hiljade ljudi. Sahranjen je u Cetinjskom manastiru, a njegova želja da počiva na Lovćenu ostvarena je kasnije, kada su njegovi posmrtni ostaci preneti u kapelu koju je sam podigao.

Posebno potresno ostalo je predanje o njegovoj majci Ivani, koja je, suočena sa smrću sina, pokazala neverovatnu snagu i dostojanstvo.

U jednoj verziji zapisa o njenom obraćanju okupljenima navode se sledeće reči:

„Braćo Njeguši, sokolovi Crnogorci!

Nije lijepo što činite, što kukate i plačete za vladikom. Nijesam ja njega rodila niti za kukanje niti za plakanje, već sam ga rodila o dobru imena vašega i srpskoga. Vazda sam bila i sada sam najsrećnija majka, kad mi je Bog podario tebe, moj vazda najmiliji sine. Bio si najljepši među najljepšima ne samo tijelom nego i dušom. A za vaistinu Božju ja, tvoja majka, za tobom nikad neću zaplakati, jer kad bi to učinila ja ne bi bila tvoja prava majka! Trebaju da plaču majke koje rađaju izdajnike i pogani ljudske, a ne ja. Prosta ti sine materinska rana, prosto ti srpsko mlijeko kojim sam te podojila. Slava Bogu koji mi te tako lijepoga darivao i tako lijepog i mladog uzeo, barem će i On, sine moj, od tebe imati što da vidi!”

Život je prošao, delo je ostalo

Njegoš je želeo da njegovo poslednje počivalište bude na Lovćenu, planini koja je postala jedan od simbola Crne Gore. Njegova kapela podignuta je za života, a posmrtni ostaci preneti su tamo 1855. godine. Danas se na vrhu Lovćena nalazi mauzolej posvećen velikom pesniku i vladaru, ali ovo zdanje je mesto razdora i nesloge u srpskom i crnogorskom narodu. Dobar deo naroda je za vraćanje kapele, ali crnogorske vlasti te zahteve za sada ignorišu.

Petar II Petrović Njegoš živeo je svega 38 godina, ali je za sobom ostavio misli, stihove i dela koja su postala deo kolektivnog pamćenja.

Njegov život bio je kratak, ali njegovo delo nema rok trajanja. Ostao je pesnik slobode, filozof ljudske sudbine i vladar koji je verovao da se veličina jednog naroda meri njegovim dostojanstvom, mudrošću i delima.