Душевни мир од светих мученика Јасеновца
Прву икону коју сам добио на поклон била је мала икона Светих мученика Јасеновачких. Имао сам тада шеснаест година. Иконицу ми је даривао старији школски друг у Богословији, садашњи игуман отац Ромило (Зубин Поток). Дивио сам се иконици и још је чувам. Касније на једном од ходочашћа кроз Босну упознао сам у манастиру Ловници свештеника који је ту икону осликао.
Године 2013. враћао сам се из Малте преко Италије, Словеније и Хрватске. Било је зимско вече 14. фебруар, пут нисам знао, држао сам се ауто-пута возећи пажљиво, посебно кроз Хрватску јер се спуштао мрак. Одједном, осетих неки мир, спокој…Немам довољно речи да објасним осећај који ме обузео, уствари ја никада и нисам имао такав осећај, ни пре ни после тих минута. Да, трајао је неколико минута, мислим око пет минута. Најјаснија реч би била можда мир, мир душе, не знам, била је тишина коју сам зачуђено слушао. Све у мени и око мене је одавало неки трепет. -Господе, шта се ово дешава? – прошаптао сам.
Одговор је стигао. Указала се пред мојим видиком велика табла на којој је писало ЈАСЕНОВАЦ. Ништа нема случајно, Јасеновац је место светих жртава, које Бог није заборавио већ прославио у Царству Небеском. Не смемо ни ми заборавити Јасеновачке жртве!
Записао: Прота Ненад Андрић
