Vole gibanicu, ali ne znaju ni gde smo, ni ko smo

Kako sunce zalazi, Avenija C u Ist Vilidžu u Njujorku počinje da oživljava. Vladimir Ocokoljić je vlasnik kafane NYC, tradicionalnog srpskog restorana u kome se sprema gibanica i pileći ražnjići. Zidove udobnog restorana ukrašava stara fotografija srpske porodice i izbeledele novine na ćirilici. Kako noć odmiče razgovor među gostima sve je glasniji, a u centru svega je Ocokoljić. Kao što Blondi u staroj školi igra u pozadini, Ocokoljic ide od od stola do stola, kao zaštitnik i sa zadovoljstvom otvara boce vina svojim gostima, među kojima ima Srba ali i onih koji govore samo engleski. Potpuno se uklapa u atmosferu svog restorana, čije ime se na srpski jezik teško prevodi.

Sela sam sa da razgovaram sa Ocokoljicem o raznim temama, uključujući i njegov život u Srbiji.

Zašto ste odlučili da otvori restoran u Njujorku. Htela sam takođe da saznam nešto više o vašem iskustvu dolaska iz Srbije u Njujork. Koje su razlike i sličnosti?

-Zavisi odakle dolazite, iz Indijana ili iz Čikaga. I to jeste drugačije. Ja sam došao iz Beograda tako da za mene nije bilo šoka ili bilo čega sličnog. Bilo je to za mene OK, kao da sam se vratio u veliki grad. Odrastao sam sa njujorškom muzikom, filmovima i za mene je to bilo kao da sam se vratio kući.

To je zanimljivo. Dakle, da li biste rekli da je američka kultura prožeta srpskim medijima?

-Na neki način, za moju generaciju, da, posebno za mene. Volim njujoršku pank scenu. Volim  i volim Ramones i odrastao sam slušajući Ramones i bend koji se zove The Pinheads pre nego što sam došao u Ameriku, tako da sam bio pod uticajem te grupe i cele njujorške pank scene. Prvu noć kada sam došao u Njujork otišao sam da vidim Ramones, a već drugu bio sam u  Dakle, kada sam se preselio u Nev Iork, prvo, prve noći u Nev Iorku, otišao sam da vidim Ramones i drugu noć sam bio u CBGB.

Kakvo je bilo vaše odrastanje u bivšoj Jugoslaviji? Kakve nosite uspomene?

-Lepe uspomene i sećanja. Dobro smo se provodili u donekle represivnom režimu. Bili smo komunistička zemlja, prilično liberalna. Mogli smo da radimo mnoge stvari, ali neki ljudi zbog svog mižljenja završili su u zatvoru.

Šta mislite o sadašnjoj političkoj situaciji u Srbiji sa Vučićem?

-Mislim, to je vrlo nedemokratsko društvo u kome onaj ko dođe na vlast, želi da prigrabi svu moć i prvu stvar koju uzmu kada dođu na vlast su mediji. Mislim, da je to za ekonomiju frustrirajuće. Zaista nemate nezavisnu TV stanicu. Medijska situacija je jako loša. To je paralizovalo politiku, a neke vrlo važne vesti stavljene su u istu ravan sa eksplicitnim fotografijama pevačice tako da ljudi ne razmišljaju o svojim platama i penzijama. A kad je u pitanju Vučić, on je američki plaćenik.

Kako to?

On je to da završi posao razbijanja Srbije. Sjedinjene američke države su siledžijske, to je carstvo koje se meša svim državama pod firmom zštite svojih interes.

Šta vas je inspirisalo da otvorite ovaj restoran?

-Svaka srpska porodica ima svoj sveti dan, svoga sveca. To je zaštitnik porodice. Za taj sveti dan sprema se velika gozba koja traje tri dana. Te slave i salvlja u čast tog svetitelja, koje sam pripremao bili su toliko veliki da sam samo pomislio: „Trebao bih otvoriti restoran.“ Tako je došla ideja.

Kako j javnost reagovala kada ste otvorili restoran?

-Dobro! Od prvog dana, bili smo svuda po novinama, u Njujork tajmsu, na televizijama, a tu smo već 11 godina.

Šta biste rekli, koje su najveće zablude Amerikanaca o srpskom narodu?

-Nema tu nikakve koncepcije. Uglavnom, nemaju pojma gde smo i ko smo.

Šta vaš restoran znači za scenu u Njujorku?

-Pa, predstavlja jednu kulturu i jedan način ishrane.

Izvor: Balkanist (Larisa Kar), na fotografiji Vladimir Ocokoljić prvi sleva