Od obeliska za 400 ubijenih srpskih regruta samo temelji
Nedaleko od Ohrida, pokraj puta koji vodi u manastir svetog Nauma, u blizini sela Ramne i Biljaninih izvora, Momir Korunović je 1925. godine projektovao i podigao veliki četvorougaoni obelisk, od belog mermera sa Pletvara – Spomenik četiristotine. Obelisk je bio uočljiv još iz daljine, padao je u oči svojom visinom i skladnim oblikom.
Taj tužni spomenik naručio je tadašnji ohridski episkop Nikolaj, a trebalo je da podseća na mučeničku smrt četiristo mladih regruta koje su izboli i poklali Bugari, kod sela Ramne 1915. godine. Pri vrhu spomenika u ovalnom udubljenju bio je utisnut reljef dvoglavog orla, na kome su bile samo dve reči „Četiristotine – 1915″, a na desnoj strani „Izginulim 1915. u selu Ramne“. Bugari su uništili ovaj spomenik 1941. godine.
Obelisk u Ramni je drugi realizovani Korunovićev projekat spomen-obeležja. Imao je podnožje i stablo. Njegova monolitna masa sasvim je odgovarala shvatanju funkcije takvih spomenika u tom vremenu. Svojim svečanim formama ovaj memorijal podseća na kapelu ili na nadgrobni spomenik; odražava nemi patos tragedije nevinih. Više je simbol bola nego simbol epike.
To nije objekat spektakularnog, ekspresionističkog gesta. U njemu je Korunović izrazio, ako se tako može reći, jedno uzdržano romantičarsko osećanje. Korunović je, izvesno, težio da ga sjedini sa tlom i prirodnim ambijentom.
Koliko je u tome uspeo teško je suditi jer spomenik odavno ne postoji. Od njega su ostali samo temelji budući da su ga Bugari minirali na samom početku Drugog svetskog rata.
Tekst: Dejan Ristić (Autor je istoričar, bivši državni sekretar i direktor Nsrodne biblioteke Srbije)
