Lepo lice ćirilice u Švajcarskoj

I širom Švajcarske rade dopunske škole u kojima srpska deca uče srpski jezik i lepo lice ćirilice, ali i istoriju, geografiju, običaje i tradiciju. I ove škole rade pod porkvoteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i popuno su besplatne, a njihov rad pomno prati i Direkcija za obrazovanje u Švacarskoj.

U Cirihu nastavu srpska deca pohađaju u osam škola, Bazelu pet, po dve u Sent Galenu, Ženevi, Dietikonu i po jedna u Afolternu, Belinconi, Bernu, Bijasci,  Bielu, Boiru, Brugu, Brotiselenu, Buhrejnu, Bushu, Bolahu, Bugdorfu, Hamu, Churu, Klarensu, Diesenhofenu, Dibendorfu, Ecublensu, Efretikonu, Emenbrukeu, Friborgu, Gosauu, Hojte Nendazu,  Herisauu, Horgenu, Joni, Klotenu, Krojclingenu, Langentalu, Laufenu, Lozani, Litauu, Lokarnu, Luganu, Matenu, Monteji, Niderucvilu, Nusbaumenu, Oberglatu, Oensingenu, Oetvilu, Oftringenu, Opfikonu, Pratelnu, Rajnahu, Roršahu, Šafhauzenu, Šlierenu, Švicu, Sijeri, Sionu, Sursi, Tunu, Usteru, Ucnahu, Veveji, Vispu, Vajnfeldenu, Vetingenu, Vetikonu, Vilu, Vinterturu, Volenu, Volshofenu, Iverdonu i Ucvilu.

Školovanje dece stranaca u Švajcarskoj ima dugu istoriju. Reč je o nastavi maternjeg jezika i kulture (Heimatliche Sprache und Kultur – HSK). Prve takve grupe osnovane su u kantonu Cirih na inicijativu italijanskih političkih emigranata 30-ih godina 20. veka. Prvi put švajcarske vlasti dozvolile su 1966. godine održavanje ove nastave u školskim prostorijama, ali ne u vreme redovne nastave. Godine 1982. na osnovu inicijative italijanskog i španskog konzulata, Prosvetni savet dozovoljava da se nastava integriše u redovan školski sistem i da se ocene upisuju u đačke knjižice.

Stopama Italije i Španije 80-tih godina prošlog veka kreću veka i ostale države, među kojima su bile tadašnja Jugoslavija, Turska, Grčka i Portugal. Danas u kantonu Cirih postoji HSK nastava na 29 jezika, a organizatori ove nastave su države ili udruženja roditelja. Nastava je prvobitno imala svrhu da pripremi učenike za što lakše uključivanje u školu i nastavak školovanja prilikom povratka u otadžbinu – zemlju porekla, ali vremenom ova prvobitni cilj promenjen pa se išlo na negovanje dvojezičnosti, odnosno jezika zemlje porekla.

Nastava promoviše razvoj otvorenog, antirasističkog i tolerantnog stava koji ne deskriminiše i stvara uslove koji će omogućiti učenicima da budu sposobni da koriste svoju višejezičnost i interkulturalne kompetencije u kasnijem školovanju, ali i u svojoj budućoj profesiji – kako u Švajcarskoj tako i u zemlji porekla.

Sva deca stranog porekla imaju pravo da neguju i unapređuju svoj prvi jezik ili jezik porekla, nastava je besplatna, a učenicima se, prema odluci švajcarskih porsvetnih vlasti, stavlja na raspolaganje korišćenje učionica i školskog materijala. HSK nastava organizuje se najmanje dva puta nedeljno i kada god je moguće, integrisana je u redovnu nastavu.

Dopunska škola na srpskom jeziku u Švajcarskoj tačno pre dve godine obeležila je četiri i po decenije postojanja, a svečanost, kojoj je prisustvovao i ministar prosvete Vlade Srbije Mladen Šarčević održana je u Bernu.

Danas rad dopunskih škola na srpskom jeziku odlikuju brojne nastavne ali i vannastavne aktivnosti. Početkom leta ove godine u Ambasadi Srbije u Bernu održana akcija „Negujmo srpski jezik“, koja se organizuje drugu godinu zaredom.

Pred prepunom dvoranom u kojoj su se okupili đaci Dopunske škole na srpskom jeziku iz čitave Švajcarske, njihovi roditelji i nastavnici, prikazana je dečija predstava „Igra rečima“, u izvođenju Svetislava Buleta Goncića, Anite Stojadinović i Dušana Matejića, koji su za ovu priliku doputovali iz Beograda.

Publika je imala prilike i da pogleda postere i spotove akcije „Negujmo srpski jezik“. Narodna biblioteka Srbije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i izdavačka kuća iz Beograda „Evro Book“ donirali su knjige na poklon srpskim đacima u Švajcarskoj, dok je Ministarstvo kulture i informisanja poklonilo majice sa natpisom „Negujmo srpski jezik“.

Kroz dopunske škole na sprskom jeziku u Švajcarskoj prošlo je na na ćhiljade dece i mladih, dok danas u njoj znanja iz srpskog jezika, književnosti, istorije, geografije i kulture stiče oko 2.000 učenika.

Dopunska škola na srpskom jeziku je u svom gotovo poluvekovnom trajanju postojani čuvar nacionalnog identiteta, kulture i tradicije kod mladih naraštaja Srba u Švajcarskoj.

Naslovna fotografija: Deca na proslavi Savindana ove godine u Bazelu

*Rad dopunskih škola deo je projekta našeg portala koji sufinasira Uprava za saradnju s dijsporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije