Nevidljivi heroji nisu zaboravljeni
Humanitarna organizacija „Za nevidljive heroje“ iz Toronta je minule godine pomogla četiri porodice boraca sa kosmetskog ratišta. Prošlog vikenda su, pod sloganom „Rane su nam zajedničke“ organizovali novo donatorsko veče.
U Srba je ovo vreme svadbi, vašara i saborovanja, a u Torontu su se okupili naši zemljaci voljni da pomognu porodicama ratnika sa srpskih prostora.
„Ovde smo da se setimo naših heroja, ali i da pomognemo porodicama Dabić, Đurić, Stojanović i Strelarac“, kaže Zlatko Šarčević, predsednik Humanitarne organizacije „Za nevidljive heroje“.
Prisutne na ovoj donatorskoj večeri je blagoslovio otac Jovan Marjanac, a potom su se na ekranu smenjivali video zapisi o sudbinama srpskih boraca sa kosovskog i drugih ratišta.
„Nažalost, Srbi nisu ginuli samo zadnjih 20 godina i nisu samo na prostoru Kosmeta. Večerašnje okupljanje nosi naziv „Rane su nam zajedničke“. Ovde smo da pomognemo 4 porodice, pripadnika vojske Republike Srpske Krajine, vojske Republike Srpske, vojske Jugoslavije i vojske Srbije. Pomažemo porodicu Dabić, Đurić, Stojanović i Strelarac, četiri porodice, četiri čoveka, četiri ratnika, četiri različite srpske vojne formacije, četiri različita srpska prostora, a opet, rane su nam zajedničke“, kaže Zlatko Šarčević.
Za govornicom se prisećalo teških bitaka u poslednjim decenijama minulog veka, a u publici, čitave porodice sa decom i mnogo mladih ljudi. Bio je tu i guslar, Radmila Mićić je govorila patriotsku poeziju, deca iz hora pevala kosovske pesme. Bili su tu i predstavnici humanitarnih organizacija „Srbi za Srbe“ i „Mali svet Kanada“, koji, osim sopstvenih ciljeva nesebično podržavaju nevidljive heroje.
„Ovdašnji Srbi, naša dijaspora, ni u jednom trenutku nisu zaboravili naše heroje, svoje Srbe, u otadžbini, Srbiji, i u svim ostalim srpskim zemljama, a na taj način pokazuju neverovatan osećaj solidarnosti. Mogu da kažem, sa ove moje funkcije, da nijednom nisu omanuli kada je bila potreba za njihovom pomoći. To je neverovatna stvar, i ja im se mnogo zahvaljujem na tome i velika mi je čast što boravim sa njima, u njihovoj novoj zemlji“, kaže Vasilije Petković, generalni konzul Srbije u Torontu.
I dalje oremo naše njive-poruka je unuka na grobu dede solunskog dobrovoljca je poruka zahvalnosti, prkosa i nade. Pomoć koja se prikuplja u Torontu stiže u ruke onih kojima je i namenjena i olakšava život nekadašnjim ratnicima i pomažu im da bivstvuju na svome. Zato se oko humanitarne organizacije „Nevidljivi heroji“ okuplja i prava mala armija volontera.
Izvor: RTS
