Zatvaranje jugoslovenskog i srpskog kruga

Tekst: Stana Šehalić

Knjiga „Zatvaranje kruga“ Latinke Perović promovisana je u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, u vreme održavanja Sajma knjiga. Rukopis ove zanimljive knjige, koja istražuje sva sporna pitanja dezintegracije Jugoslavije nastao je u toku 1973/74. godine, u vreme kada se njegovom objavljivanju nije moglo ni razmišljati. Prvi ga je, šesnaest godina posle pisanja, pročitao Marko Nikezić i to neposredno pred smrt, januara 1991. Sugerisao je tada autorki da rukopis objavi, rekavši joj: “Suvo i precizno, to je ono što tražim.”

Memoarsko-dokumentarnog karaktera, analitična i faktografski precizna, knjiga prikazuje istorijski okvir i kontekst u kome reformisti u Srbiji dolaze na vlast, polazeći od privredne reforme (1965), posebno apostrofirajući Brionski plenum 1966, studentsku pobunu 1968, sovjetsku okupaciju Čehoslovačke i gušenje Praškog proleća, demonstracije na Kosovu i temeljnu ustavnu reformu. Akcenat je stavljen na poslednje dve godine provedene u vrhu vlasti, kada dolazi do kristalizacije dva puta kojima se može ići i pobedu konzervativne i autoritarne orijentacije.

Latinka Perović je poručivala da se za sva sporna pitanja tadašnje Jugoslavije moraju tražiti rešenja i izlazi u legitimnim saveznim institucijama “zajedno sa drugima“, na “način miran i razumljiv, bez nametanja drugima, ali i bez zaobilaženja neprijatnih, pa i bolnih pitanja“. Na poznatoj 17. sednici predsedništva SKJ, u aprilu 1971, u ime Srbije je govorila Latinka Perović, koja je, iznoseći koncepcije republike u razumevanju i poimanju Jugoslavije u kriznom trenutku, najpre pomenula Brionski plenum kao “graničnu tačku od koje su počele vidljivije promene u odnosima političkih snaga u Srbiji“, koje su dovele do svesti o potrebi promena i reformi u ekonomiji, društvenim odnosima, nacionalnom pitanju, razvoju jugoslovenske zajednice kao federacije ravnopravnih.

“Na takvom opredeljenju“, rekla je Perovićeva, “izrastala je i nova politika i novi ljudi“. Takva orijentacija nije i bezuslovno jedina, ali jeste ona za koju se borio SK Srbije, kao i sve ono što je “napredno i misleće“ u ovoj republici.

U razgovoru su učestvovali: dr Olga Manojlović Pintar, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu, prof. dr. Dragan Đukanović, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, dr Aleksandar Miletić, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu, dr Srđan Milošević, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu, dr Gazela Pudar Draško, naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, dr Milivoj Bešlin, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, Petar Žarković, doktorand Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Balša Delibašić, istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i autorka dr Latinka Perović, naučna savetnica u penziji.

Prvi tiraž u izdanju sarajevske „Svjetlosti“ početkom devedesetih nije ni stigao do čitalaca, nestao je ratnim vihorima. Rat je, međutim, sprečio da ona dođe do akademske i šire javnosti, a politički položaj srpskih liberala učinio je da ona nije nikada ni prodavana u Beogradu. Ipak, nijedan njen primerak ne može se više naći: istraživači iz zemlje i inostranstva nekako su dolazili do nje, koristeći je kao autentično svedočanstvo. Iz njihovih radova je potekla inicijativa da se izdanje ove vredne knjige obnovi.

Pred samu promociju „Kruga“ autorka je dobila prvi primerak svog najnovijeg dela „Ruske ideje i srpske replike“, koja će i narednim mesecima doživeti i svoju posebnu promociju. Ovom prilikom samo ćemo citirati autorku koja je sažela važnost ovog štiva za koje je odličan predgovor napisao ruski istoričar Andrej Leonidovič Šemjakin :

„Tek u dužoj perspektivi postaje jasno da su ideje ruskog narodnjačkog socijalizma ostale očuvane i ispod marksističke aure. Kao i da se, u okviru jedinstvenog teorijskog kruga, promena najkasnije oseća na njegovoj periferiji. Slabljenje ortodoksije na periferiji nije uvek u srazmeri sa brzinom kojom se središna ideja teorijskog kruga istorijski iscrpljuje u centru. U svakom slučaju, bez proučavanja narodnjačkog socijalizma u Rusiji, i njegovog odjeka u Srbiji, nije moguće razumeti ni razvoj u 20. veku. Ni tamo, ni ovde.“

Knjige Latinke Perović „Zatvaranje kruga“ i „Ruske ideje i srpske replike“ možete poručiti preko Salona knjiga (https://salonknjiga.rs/), putem mejla: kontakt@salonknjiga.rs ili na telefon: +381 64 1574420