Učite srpski, da znate ko ste i odakle ste!

Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubili jezik, zemlju i dušu. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod. Posle izubljenog jezika nema naroda, Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Tamo gde se još glagolji i gdje se još kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj čedo moje da je to naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju.

Ovako je o svom jeziku i rodu govorio Stefan Nemanja, veliki župan Raške, rodonačelnik dinastije Nemanjića i otac Svetog Save. Reformator srpskog jetika Vuk Stefanović Karadžić imao je običaj da kaže da je “jezik hranitelj naroda i dokle god živi jezik, dotle živi i narod”.

Reči ovih velikih i umnih ljudi možda više nego ikada mogle bi da se odnose na srpsku decu koja ne žive u svojoj otadžbini i zemlji odakle potiču njihovi roditelji. Ona su izložena pogubnom procesu asimilacije u zemljama u kojima žive i ako ne nauče srpski jezik i ćirilicu, mogu lako da zaborave na svoj nacionalni identitet, korene, da ne spoznaju veru, tradiciju i običaje svojih pradedova i srpskog naroda.

Negujući svoj jezik u dijaspori deca razvijaju osećaj pripadnosti, a sa druge strane čuvaju svoje korene i kulturu. Svako  učenje maternjeg jezika u dijaspori je od izuzetnog značaja za roditelje i njihovu dečicu. Shvatajući značaj učenja maternjeg jezika, istorije i kulture otdžbine naše vlasti dugi niz godina, u granicama sovjih mogućnosti, organizuje dopunsku nastavu na srpskom jeziku. Na tom plemenitom poslu posebna je aktivna i Srpska pravoslavna crkva, koja od Aljaske do Perta u Australiji u parohijama, gde ima srpske dece, organizuje nastavu na srpskom jeziku i ćirilici.

Nažalost, u ovim aktivnostima ima puno nerazumevanja i nezainteresovanosti roditelja za ovaj vid obrazovanja njihove dece i na taj način nesvesno ih guraju u zagrljaj države u kojoj žive.  A podrška aktivnostima u dijaspori, koje neguju srpski jezik i kulturu, od ključnog je značaja za očuvanje identiteta  i srpske kulture van granica matice. Procene govore da se najmanje milion naše dece suočava sa problemima učenja maternjeg jezika

U mnogim gradovima sveta postoje dopunske škole u kojima deca mogu da pohađaju nastavu iz srpskog jezika, po utvrđenom programu i uz pomoć nastavnika iz Srbije. Neke od tih škola imaju već višedecenijsku tradiciju, kao što je srpska dopunska škola u Bernu u Švajcarskoj, koja je sa našom decom radi više od četiri i po decenije.

Škole su uglavnom organizovane pri našim ambasadama ili konzularnim predstavništvima, a u mnogim gradovima SAD i Kanadi i Australiji škole organizuju crkvene zajednice ili različita udruženja i klubovi Srba u dijaspori. Problem je što su škole uglavnom u prestonicama ili sredinama gde je srpska zajednica mnogobrojna, tako da oni koji žive van tih centara moraju da pribegnu drugim metodama.

Zato nisu loši predlozi da se deci nabave knjige na maternjem jeziku, prilagođene njihovom uzrastu i interesovanju. Dosta dečijih knjiga štampa se na ćirilici, pa će na taj način deca vežbati i naše pismo. Postoji spisak zvaničnih udžbenika srpskoj jezika za dijasporu na sajtu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, ali i bilo koja dečija knjiga prikladnog sadržaja može da pomogne roditeljima, daznatno unaprede detetov fond reči, čitanje i razumevanje maternjeg jezika.

Kao što mnoga deca u Srbiji već u predškolskom uzrastu uče engleski jezik, jer su izložena crtanim filmovima i drugim zabavnim sadržajima putem televizije ili interneta, tako i deca u dijaspori mogu na ovaj način da poboljšaju svoj srpski jezik. Deca iz dijaspore tokom letnjeg raspusta srpski jezik mogu da uče i u otadžbini u kampovima koji se specijalno orgnizuju za njih, a postoji i mogućnost da ga uče i preko Skajpa. Takav lep primer imamo iz Niša, koji već drugu godinu zaredom drži časove maternjeg jezika preko ove internet mreže.

Dopunske škole u Švajcarskoj i Nemačkoj, nešto kasnije i u drugim državama, osnovala je svojevremno nekadašnja zajednička država SFR Jugoslavija. Nastava na srpskom jeziku je nastavljena u organizaciji Ministarstva prosvete novonastale države SR Jugoslavije i posle raspada SFR Jugoslavije. Nešto kasnije za Dopunske škole bila je nadležna Državna zajednica Srbije i Crne Gore. Danas je za organizaciju i rukovođenje školama odgovorno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u Beogradu uz svesrdnu podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije.

U svežem sećanju su nam brojni problemi u organizaciji dopunskih škola, koje su sve do nedavno bile prava pastorčad države Srbije. Problema je bilo bezbroj – od ranijeg višemečnog kašnjenja plata za nastavnike koje je delegirao Beograd, preko često lošeg izbora nastavnika. Ipak, kako tako, škole su radile. Pored redovne nastave, nastavnice i nastavnici su spremali učenike i za nastupe na dve velike godišnje akademije – Svetosavsku i Vidovdansku. Aktivisti koji su pomagali rad škola, pa i sami nastavnici, su bezbroj puta svim ministrima prosvete od 1991. godine do nedavno slali pozive da dođu na đačke akademije i da se kroz direktne kontakte sa roditeljima i učenicima upoznaju sa teškoćama i potrebama škola.

Na sve te pozive sve do nedavno nije se odazvao nijedan ministar ili njegov zamenik. Imenovanjem novog ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića, tvrde koordinatori u dopunskim školama u Evropi sve je krenulo na bolje! Ipak, moralo bi se još više učiniti na popularizaciji ovog vida obrazovanja kako bi se što više omasovio. U evropskim dopunskim školama sada nastavu srpskog jezika pohaća tek nešto oko 5.000 mališana. Prema slobodnoj porceni, ukupno u celoj dijaspori srpski uči svega oko 10.000 naše dece. Samo masovnošću i mnogo većom zainteresovanošću roditelja može se zaustaviti pogubni proces asimilicije srpske dece rođene van Srbije.

Kroz seriju tekstova koje smo dali na stranicama portala „Tamo daleko“ i koje pripremamo naredinh dana u okviru projekta o dopunskim školama za srpsku decu u dijaspori, koji sufinasira Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije, pokušaćemo da damo doprinos promovisanju ideje o neophodnosti očuvanja srpskog jetika, čirilice, naše vere, istorije, običaja, kulture, tradicije i uopšte nacionalnog identiteta i korena.

Naslovna fotografija: Deca srpske škole „Nikola Tresla“ u Nijagara Folsu na izletu u Miltonu