Belo keče balkansko

U Srbiji su, uz pomoć moćnog albanskog narko lobija, okupirali Kosovo i Metohiju, u Crnoj Gori su nacrtali prirodnu Albaniju u čije granice smeštaju jug Srbije i pola Makedonije

Piše: Mišo Vujović

Volim Lihnidu i Biljanine izvore, Četkarove muzičke ekzibicije, miris Gocetovih kulinarskih drangulija, stara zdanja ogrnuta patinom vekova, volim i mistiku monumentalnih hramova, titraj sveće u Svetom Jovanu Kaneo, moćnu zaštitnicu Bogorodicu Perileptu, blagoslov Svetog Nauma, a u Ohridu hramova ima koliko i dana u godini. Ni manje ni više.

Malo gde se duša može razgaliti kao kod brata Blagoja u restoranu “Ostrovo” na Svetom Naumu gde se rađa i u Ohridskom jezeru umire Crni Drim.

Tamo gde noć sustiže dan i trezan i mamuran sasvim sve jedno, moji prijatelji ohridski umeju da zaustave vreme dušom i pesmom, da ga proknjiže u vanvremenski zapis satkan od lepih uspomena. A to je jedini imetak koji će otputovati sa nama kada se duša vine u prostrane nebeske širine, zvane raj ili kraj a kraja nema u beskonačnosti Hrista i krsta na kome nas vekovima razapinju. Polumesec i Vatikan! Nacizam, komunizam i danas globalizam.

Prošao sam put od “državnog neprijatelja Makedonije” do medijskog promotera i prijatelja najvećeg kontinentalnog turističkog bisera Balkana – Ohrida.

Progonili su me zbog glasa koji sam javno digao zbog progona nad mitropolitom Jovanom do pomirenja Arhiepiskopom Ohridskim, koji je skupo platio cenu principa i doslednosti. Kako sam tada govorio javno, apostrofirajući isti problem koji imaju Srbi imaju i Makedonci. A to je radikalni albanski ekstremizam zasnovan na ideji stvaranja Velike Albanije sa pretenzijama da prepolovi Makedoniji, osakati Srbiju čupajući joj dušu, obogalji Crnu Goru i oskube deo Grčke u oblasti Epira.

Podsećao sam na te stare planove, zacrtane još posle Sanstefanskog mira a uoči Berlinskog kongresa, na kome je albansko potanje skinuto sa dnevnog reda, uz sarkazam Bizmarkov, da su Albanci “muva na karti Evrope”, na šta je mlađi brat Abdul bega Frašerija, Arben, odgovorio:

“Ta muva će jednog dana Evropi zagaditi želudac”.

Uz Svetog vladiku Nikolaja, Žičkog i Ohridskog, a najviše nebeskog, imamo iste korene, kulturno-istorijsku i duhovnu matricu!

Zajedničko nam je stradanje i patnja, bune i ratovi, pobede i porazi, krst pravoslavni, a isti su nam i neprijatelji koji nas vekovima kroz taj krst nišane. I mi i vi smo opkoljeni patološkom mržnjom, okovani predrasudama i inatom, susedi nas gledaju kao plen, i to više i ne kriju, ni u Prištini, ni u Tirani, ni u Tetovu, gde preže, reže, prete i nama i vama. Isto nam misle i kad pucaju iz šume i kada nas grle kunući se u bratstvo i jedinstvo.

A dobili su sve. U Srbiji su, uz pomoć moćnog albanskog narko lobija, okupirali Kosovo i Metohiju, u Crnoj Gori su nacrtali prirodnu Albaniju u čije granice smeštaju jug Srbije i pola Makedonije. Ne gura Kurti, marksista i lenjinista, slučajno Republiku Makedoniju u naručje Bugarske i Albanije. Ne da bi je zaštitio od Srbije sa kojom se u sestrinskom miru razdružila, već da bi je lakše utopili u ono što su već dogovorili, a to je njena podela.

Kao što je Prizren srpski tako je Ohrid makedonski Jerusalim. I Srbi su nekada bili većina u carskom Prizrenu. Plemstvo! Danas nas nema jer smo se dobrovoljno distancirali od svoje suštine. Zato nemojte da ponovite naše greške i da kao mi zadremate duhovno i nacionalno onesvešćeni.