Epidemija kokošjeg uma

Emira Kusturicu napadaju ostrašćeni srbofobi i interesna grupa pod fesom, petokrakom i nakrivljenim krstom.

Piše: Mišo Vujović

“Pred Senkinom kućom psi laju, a neka ih neka nek laju …”, kaže pesma čiji nastavak bi bio umesto oni moju dragu, oni bolnu tajnu čuvaju.

A tajna je jednostavna, ali strašna.

“Ko jednom postane ništa može sve”.

Postao si ono što nisi mrzeći sve ono što u suštini jesi, sve ono čime su se dičili i u čemu su se ogledali tvoji preci. I sada inkvizitorski čoporativno laješ na sve. Na svedoke najviše. Naravno da lavež slavoljubivih diletanata u čoporu neće uzbuditi Kusturicu koliko i kevćanje svojih bivših studenata po Sarajevu, ali reakcija na podršku gradonačelniku Nikšića Marku Kovačeviću, još jednom je uzburkala ostrašćenu srbofobiju interesnih grupa pod fesom, petokrakom i nakrivljenim krstom.

A lajanje i to u čoporu je najveća tekovina civilizacije. Pustiš medije ko besne pse. Bitno je da je lavež glasan zaglušujući. Kao i svaka laž.

Buči, huči, krv pliva u njoj, kao naša Narodno-oslobodilačka istorija. A od nje sve počinje. Ta golema laž se prosula kao sepsa. Izlila se kao septička jama u kojoj plivaju samo otporni na tu vrstu organskog otpada. Nema ih mnogo ali jako zaudaraju na vonj mržnje i ostrašćenost!

Vaistinu, muški!

Isto tako je krug dvojke režao na Momu Kapora i danas na Novaka Đokovića.

Interesantno je da su islamski fundamentalisti, crnogorski separatisti, hrvatski crnokošuljaši, srbijanski mondijalisti u savršenom saglasju protiv svega što ima srpski prefiks. A srpski prefiks danas znači biti slobodan i dostojanstven čovek. Vertikalan!

Kusturica je mogao, za razliku od njih, da bude što je hteo. Francuz, Amerikanac, Italijan, Rus…

Bilo ko ali ne falsifikat!

Verujem da njemu nije lako da svedoči njihovo posrnuće. Svaka originalnost u eri dominacije bledih kopija ima cenu.

I svuda bi ga oberučke prihvatili kao i Novaka Đokovića, čiji je otac u najvećoj nemaštini odbio Engleze.

Profesor je mogao biti musliman, rumokatolik, protestant, anglikanac, mormon, baprista, ali je ostao ono što su mu bili preci.

Original a ne nabudženi falsifikat!? Kusturicu zna ceo svet, a ko su oni, ni oni sami ne znaju. Možda su u komšiluku upamćeni po nekom opelješenom kokošarniku ili sitnoj pakosti, poput ljubljenog im vođe, za koga se već kreče odaje i luks apartmanu u ZIKS-u.

Mada kokošarnika više nema, ali globalna epidemija kokošijeg uma, kroz masovno knjucanje u zdrav mozak, se širi kao svinjska kuga.

Na kraju Kusturicu možemo kritikovati sa raznih aspekata kao plodnog reditelja, pisca, zadužbinara, umetnika, profesora, laureata najprestižnijih nagrada i priznanja, za razliku od njegovih isfrustriranih kritičara skinutih sa štrika Mila Đukanovića iz čije veš mašine osim upranog i zamašćenog mozga, ispadaju isflekane i od pranja izbledele krpice podaničkog karaktera.

Naslovna fotografija: Smeta im što se Emir Kusturica izjašnjava kao Srbin