Evo zašto Crnoj Gori treba referendum!

Piše: Predrag Savić, advokat i pisac

Ideju o referendumu kao rešenju ustavno pravne i političke  krize u Crnoj Gori, nikako ne treba olako odbaciti.  Referendum kao najefikasniji oblik neposredne demokratije predstavlja  primer ostvarivanja suverenosti, u kome svi građani direktno vrše državnu vlast. I on može biti od bitne pomoći prilikom donošenja skupštinskih odluka, kao  što je na primer ona o uvođenju vanrednog stanja u smislu člana 133 stav 1 tačka 4 Ustava Crne Gore, ili utvrđivanja činjenica povodom kršenja Ustava..

Profesor dr Vladan Kutlešić i  profesor dr Darko Golić, u svom udžebeniku Ustavnog prava na Beogradskom univerzitetu, navode da „ova vrsta demokratije ne mora isključivati postojanje nekih državnih organa, ukoliko se neposredno od strane građana vrši državna vlast u vezi sanajvažnijim odlukama, dok se njihovo sprovođenje i kontrola može poveriti – preneti manjem broju za to biranih građana“.

Dr Miodrag Jovičić, autor  nadeleko poznatog dela“Veliki ustavnih sistema“, kaže da neposredna demokratija, u užem smislu, predstavlja „skupove građana koji su institucionalizovani kao najviši, odlučujući, organ date političko-teritorijalne jedinice, i na kojima se predlaže donošenje pojedinih odluka, raspravlja se o njima i najvažnije- meritorno odlučuje“.

Mnogi  ustavi pradviđaju da,“ukoliko su građani nezadovoljni radom institucija predstavničke demokratije oni moraju imati mogućnost da aktiviraju svoju suverenu vlast preuzimajućiodgovornosti za donošenje najvažnijih političkih odluka putem narodne inicijative ili referenduma.

Dr Maja Nastić, ističe da je nesumnjiva prednost referenduma u tome što građane čini aktivnim učesnikom u donošenju odluka! Tako da njihova uloga prevazilazi ulogu birača na periodično sprovođenim izborima, a time se i sam ustavotvorni postupak približava običnim građanima,koji sebe prepoznaju kao aktere tog procesa, a odluku koja proistekne iz tog procesa delom „svojih ruku“..

Poznati srpski,  profesor Ustavnog prava, pokojni  dr Pavle Nikolić referendum određuje kao „neposredno izjašnjavanje građana o jednom pravnom aktu (ustavu, zakonu i dr) ili drugoj odluci (odluka o teritorijalnom problemu unutar zemlje, odluka o raspuštanju parlamenta, pa i oratifikaciji međunarodnog ugovora …)“.

Nema sumnje da se putem refernduma može odlučivati o svoim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, i u  situacij kada ne postoji Zakon  oreferendumu, jer postoje ustavne odrebe o njemu. Refendum predstavlja esencijalnu političku slobodu i bitan je korektivni demokratski i pravni faktor. Referendum p osvojoj  prirodi  može biti obavezujući ili savetodavni.

Sama mogućnost uticanja na donošenje odluke može biti višestruka. Naročito je bitno da se ovaj uticaj manifestujena dva načina: učešće u kreiranju odluke i konačno donošenje odluke. Učešće u kreiranju se određuje kroz  raspravu o sadržini potencijalne odluke, a konačno donošenje odluke kroz volju građana koju oni izraze na samom referendumu.

Crnogorski parlament  vlastan  je, da  na  osnovu primene odredbe iz člana 133 stav 1 tačaka 4 Ustava Crne Gore,  odmah  bez ikavih dodatnih preduslova i radnjia proglasi  vanredno stanje. Zbog nepopularnosti ovakvih mera kao što je proglašenje vanrednog stanja, i zbog demokratičnosti, mišljenja sam da bi organizovanje  refernduma bilo poželjno i svrsishodno. Izjašnjavanjem građana  moglo  bi se  potvrditi postojanje uslova za uvođenje vanrednog stanja.

Ustavopisac  u članu 133 stav 1 tačka 4 decidirano normira da je jedan od razloga razlog za proglašenje vanrednog stanja “  ugrožavanja ili pokušaj rušenja ustavnog poretka.“ Refendum sa pitanjem da li je došlo do ugrožavanja ili pokušaja rušenja ustavnog poretka u smislu člana 133 stav 1 tačka 4 Ustava  može se  održati pre donošenja odluke o  proglašenju vanrednog stanja. Takođe, i  skupštinska odluku o uvođenju vanrednom stanja, može da se staviti na referendumsku proveru i  potvrdu i  to odmah posle  proglašenja.

Ikao  će, neko reći da je neposredno izjašnjavanje građana u ovom slučaju  nepotrebno i necilishodno, jer Skupština poseduje ovlšćenja da sve to uradi i bez referenduma, mislim da  bi neposredno izjašnjavanje birača svemu tome obezbedilo demokratsku podlogu! Na kraju Crna Gora kao država nastala zahvaljujuži referendumu. Skupština je, na  kraju,  isključivo nadležna da odlučuje o celishodnosti i predmetu referenduma.

U uslovima kada je  nedelotvoran i totalno neikikasan Ustavni sud Crne Gore referndum može poslužiti i kao instrument  u  rešavanju drugih pitanja iz nadležnosti Skupštine,