Majka hrabrosti otišla za svojim sinovima

Najmlađi sin Tripun imao je 21. godinu u trenutku kada je poginuo, a Miodrag je bio dve godine stariji. Njih dvojica poginuli su u istom danu 1993. godine.

https://www.instagram.com/p/Ck04SMaI-48/?utm_source=ig_embed&ig_rid=ae4203e4-9c3d-452e-9d9a-e72aeda1f36d

„Odgajala sam ih u sirotinji. Othranila da me zamene, a ne da ih sahranjujem“, kroz suze je jednom prilikom govorila ova starica koju život nimalo nije štedeo dok je, od jedne rudarske plate na škrtoj, planinskoj zemlji, podizala desetoro dece.

Ono što je sigurno jeste da ne postoji prava mera kojom se može izmeriti bol majke koja je za kratko vreme sahranila tri sina.

„Sve me to razbolelo. Kako sam počela da kopam decu više ne mogu ni da jedem. Ništa više nije slatko, već gorko. Otkad sam sahranila njih trojicu, više ne pevam, samo kukam“, govorila je tom prilikom Joka sa suzama u očima i knedlom u grlu, govoreći kako joj ništa više nije bilo potrebno, sem reči utehe.

Kako su godine prolazile, Joka je pričala kako je sve manje bilo onih koji su je obilazili, a sve više onih koji su je zaboravljali.

„Moji sinovi, oči moje, Miodrag i Tripun, poginuli su u jednom danu, krajem maja 1992. godine na Majevici. Tripun je imao samo 21 godinu i bio je pred ženidbom, a iza Miodraga ostadoše supruga Dušanka i sin Siniša. Treći sin Đojo pogibe tri godine kasnije kod Mrkonjić Grada u četrdeset trećoj godini, pa mi još dvoje unučadi, Mirko i Mara, ostadoše bez oca“, govorila je baka Joka dok je prelistavala album sa fotografijama svojih sinova.

Tada se Joka prisetila i svoje teške mladosti, kada je, više gladna nego sita, sejala kukuruz, pešačila kilometrima do vodenice da samelje vreću brašna, da ispeče proju i prehrani desetoro gladnih usta.

„Kuvala sam čorbu od divljih džanarika, koje bih zadrobila projom. Eto kako smo preživljavali… Danas živim od uspomena i sećanja na poginule sinove. Imam još četvoricu sinova i tri kćeri. Imam, Bogu hvala, mnogo unučadi i čak dvadeset petoro praunučadi“, nabrajala je baka Joka tada.

„Meni više ništa ne treba, nemam nikakvih želja. Sve sam suze isplakala, guše me astma i tuga za sinovima… Jedino bih volela, ako bi to moglo, da imam na raspolaganju kakvo terensko vozilo, da, dok sam još živa, lošim makadamskim putem odem do groblja u Mirosavcima, da obiđem trojicu mojih sokolova“, zaključila je tada neutešna starica.

Mesto i vreme sahrane Јoke Milovanić biće naknadno objavljeno.