Odlazak velikog erudite i rođenog gospodina
Umesto sveće voštanice za Nikolu Mirkova (1946 – 2023)
Piše: Predrag Savić, advokat i pisac
Erudita i veliki (rođeni) gospodin, bibliofil i dugodišnji direktor RTS Nikola Mirkov preminuo je juče u 76. godini.
Reč erudita kao sinonim za učenog, obrazovanog, načitanog čoveka, sklonog dubokom razmišljanju, dedukciji i kontemplacijim, kao da je stvorena po meri i liku Nikole Mirkova. Kao nepopravljivi bibliofil Nikola je bio i učen i načitan, ali prevashodno veliki čovek iz čijeg svakog poteza je isijavalo gospodstvo i dostojanstvo. Kada nisi znao neki istorijski podatak, biografiju nekog pisca, nešto iz filozofije ili umetnosti, slobodno si mogao pitati Nikolu.
On je uvek sa puno takta i strpljenja, bez trunke nadmenosti delio svoje znanje, poštujući i tuđe neznanje! Podučavao je i savaetovao na najfiniji način. Navodio na kritičko razmišljanje i logičko zaključivanje, na tako nenametljiv način da si morao da mu skineš kapu i da mu, na taj način iskažeš neizmernu zahvalnost i poštovanje. Uvek sam se pitao, kako on poznaje tolike silne oblasti? A on bi govorio da su čitanje i knjiga osnov znanja! Zato je imao biblioteku od 10.000 knjiga. Zbog istih je i živeo na selu, da bi ih u miru čitao!
Znao je da bude nesibičan, da pomogne i odradi neke velike stvari za druge, bez težnje da se eksponira i dokazuje. Zahvaljujići njegovoj obilatoj pomoći rehabilotovao sam Anatolija Ivanovića Prickera, najvećeg srpskog izdavača između dva setska rata. Bio sam fasciniran kada mi je Nikola nabrajo šta je sve objavila Ivanovićeva „Narodna prosveta“. Znao je sve edicije i još hiljade drugih knjiga koje je Anatolij Ivanović podario srpskom rodu. Interesovao se za sudbinu Anatolijevoh potomaka koji su bili u egzilu, u Južnoj Americi. Bio sam srećan, što sam mu o tome mogao dati valjane odgovore, i tako dodati još ponešto u nepresušni izvor Nikolinog znanja!
Nikola je uz sve to bio neverovatno pošten i čestit čovek. Čovekoljublje se kod njega podrazumevalo.
Rođen je 15. maja 1947. godine u Beogradu. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu.
U Radio Beogradu je od 1971. godine bio novinar, urednik informativnog programa. Sa nekolicinom najbližih saradnika smenjen iz političkih razloga 1991. godine. Nikola je bio prinuđen da 1992. godine napusti RTS, a ubrzo potom i zemlju, zbog pritisaka i progona. Tri godine proveo je u inostranstvu, vratio se u oktobru 1996. i radio kao slobodni novinar u Medija centru.
Pre nego što je 2006. izabran za direktora TV Beograd bio je urednik Programa 202, urednik Kulturnog programa RTS, glavni urednik Prvog programa radija i direktor Radio Beograda. Na dužnost direktora TV Beograd prvi put je izabran 2006. i ponovo u oktobru 2010. godine.
U Radio Beogradu je bio autor nekoliko kultnih, ujedno i najslušanijih emisija, kao što je bio Magazin 439.
Za vršioca dužnosti RTS-a izabran je 29. oktobra 2013. godine, nakon smrti Aleksandra Tijanića i tu funkciju obavljao do 5. maja 2015. godine kada je za novog direktora RTS izabran Dragan Bujošević.
Kao tvorac emisije „Zaboravljeni umovi Srbije“ obagatio je srpski nacinalni idetitet podsećanjima na neopravdano zaboravljene velikane. Naš poslednji razgovor odnosio se na streljanje u Valjevu, 1941. godine – Aleksandra Mišića, sina vojvode Mišića i Ivana Fregla, Slovenca iz Fara, kod Mariobra, oficira u Dražinom štabu.
Pitao me je:
„Zašto je Fregl tražio da komanduje streljačkim strojem, a Aleksnadar da mu odvežu cokule, kojima je gađao vojnike sa uperenim puškma?“
A , onda mi je i odgovorio :
„Da bi poginuli kao ponosni oficiri, bez predaje, u borbi!“
Nadao sam se, da se i Nikola neće predati, ali Božija volja je bila drukačija! Zato ovaj tekst prilažem kao sveću voštanicu čoveku koji se toliko zalagao za ispravljanje istorijskih nepravdini, za vladavinu kulture, za umetnost i umetnike i za normalnu i poštenu Srbiju, u kojoj će carovati znanje i isitinske vrednosti, a ne kič i primitivizam!
