Poznati matematičar srpskog porekla preminuo u NDH

Srpski i jugoslovenski matematičar, fizičar i profesor – Vladimir Varićak rođen je u martu 1865. u Lici, kao treće od devetoro dece. Njegov otac Mihailo Varićak (1833 – 1912) bio je srpski seljak iz Like (Varićak selo), a majka mu je bila Petra Pražić (1839 – 1919), rođena na Kordunu. Iako se otac Mihailo posvetio vojničkom pozivu (imao je čin majora) i nekoliko puta je odlikovan za hrabrost, sâm Vladimir nije nikada bio u vojnoj službi.

On se posvetio nauci i svojim učenicima, a kao mlad profesor u Osijeku predavao je matematiku Milutinu Milankoviću, i to od 5. razreda pa do mature. Milanković je naširoko pripovedao o Varićaku u svojoj autobiografskoj knjizi „Sećanja“. Između ostalog je napisao: „Ne verujem da je iko imao boljeg i savesnijeg učitelja no što sam gâ ja imao u Varićaku, a bio sam presretan kad mi on reče da ni on nije imao boljeg đaka. No i to je bila sâmo njegova zasluga: bio sam mu najbolji đak zato što se sa mnom najviše bavio i voleo me, a valjda i zbog toga što smo obojica bili iste krvi i istoga roda…“ Milutin se dugo premišljao šta da studira u Beču. Na nagovor profesora Varićaka, na kraju se opredelio za studiranje građevine.

Godinama kasnije, Vladimir Varićak je svog sina Svetozara (rođenog 1894.), kada je on stasao za studije hemije poverio Milevi Marić Ajnštajn da kod nje stanuje u Cirihu. Svetozar je živeo kod Ajnštajnovih u periodu od 1912. do 1914. i igrom sudbine postao svedok iz prve ruke njihovog zajedničkog naučnog rada. Za to vreme otac Vladimir je istraživao i objavljivao radove na temu teorije relativiteta u Zagrebu i intenzivno se dopisivao sa Ajnštajnovima.

U Beogradu živi potomak Vladimira Varićaka, književnik Dušan Varićak, koji za „Politiku“ kaže: „Vladimir Varićak je bio moj deda-stric;  on i moj deda Dušan su bili rođena braća. Deda Dušan je bio državni službenik u tadašnjoj Austrougarskoj, živeo je i radio u Koprivnici, Virovitici i Zagrebu. Mada sam imao samo osam godina kada je moj deda preminuo, odlično se sećam da sam bio veoma vezan za njega – čak je i prva reč koju sam kao dete izgovorio bila – „deda“. Sa roditeljima sam iz Beograda odlazio kod njega i bake u Zagreb.“

Iako je Vladimir Varićak dobar deo života proveo u Zagrebu i po Jugoslaviji, gde se često selio kao profesor (jedno vreme je predavao i u Zemunu), postao član Srpske akademija nauka i umetnosti (početkom 1914.) slavio istu slavu kao i Nikola Tesla i Milutin Milanković – Đurđevdan, neslavno i u strahu je okončao svoj život u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH).

Hrvatski fizičar, filozof i književnik Ivan Supek u „Prirodi“ iz 1945. napisao je članak o Vladimiru Varićaku u rubrici „Naše žrtve“. Članak počinje opisom Varićakova pogreba jednoga hladnog januarskog jutra 1942. pred mrtvačnicom na Mirogoju u Zagrebu: „Osobitu tugaljivost odaje podatak da je to bio neobjavljen pogreb… i da je poslednji ispraćaj počeo čitanjem iskaza zagrebačke policije. Da je pokojnik pao u nemilost svedoči i činjenica da su mnogi napustili pogreb i pre njegovog kraja.“

Autor potom ističe da je Varićak imao problema i „kao pristalica teorije relativiteta u tolikoj meri da je živeo u strahu od ustaša i Nemaca“. Sve je to rezultiralo znakovima duševne poremećenosti – imao je i priviđenja da ga neko prati sa nožem. Vrlo brzo je umro, a nad njegovim se grobom nadvila tišina od strane vlasti NDH, a potom i komunista.

Naš sagovornik Dušan dodaje: „Deda Dušan (1877 – 1969), kakvog ga se sećam, bio je fizički tipični Likota – visok, mršav, spečen, kao odvaljen od kamena iz hercegovačkog krša (odakle su se Varićaci i doselili u Liku početkom 17. veka), nalik Nikoli Tesli u starosti. Za razliku od pradede Mihajla, mnogo krupnijeg čoveka – vojnika Hapsburške monarhije, čiju fotografiju držim u kućnoj biblioteci, a kad god je pogledam uvek se začudim neverovatnoj fizičkoj sličnosti između nas dvojice. Ali, deda-stric Vladimir, naučnik svetskog glasa, umire mnogo ranije. Ophrvali su ga razni strahovi, nažalost sasvim realni, jer je video kako prolaze Srbi i svi drugi „nepodobni“ u NDH (sistem logora Jasenovac je osnovan već početkom rata). Sve to mu je i ubrzalo kraj. Čak je iz straha prešao u grkokatoličku veru (1941.), ali ubrzo, već početkom sledeće godine je preminuo. Danas ga država Hrvatska svojata kao Hrvata, isto kao i Teslu i mnoge druge znamenite Srbe, pa tako imamo i ulicu Vladimira Varićaka u Novom Zagrebu. Ali je zato njegovo grobno mesto na Mirogoju toliko zapušteno da su (ćirilična) slova na oronulom spomeniku jedva vidljiva, pa se nadam da će država Srbija nešto preduzeti po tom pitanju, ili neko udruženje kao što je Udruženje Milutin Milanković iz Beograda.“

U hrvatskoj Vikipediji piše da je Vladimir Varićak „hrvatski matematičar i teorijski fizičar srpskog porekla“, a u engleskoj da je „Varićak, po nacionalnosti Srbin, rođen u malom selu u Lici“ (baš kao Tesla), ali i pored toga, u dobrom delu zapadnih medija on je predstavljen kao „Hrvatski matematičar i fizičar“. Međutim, ono što se ne može lako naći, a ni pročitati u medijima u „našem komšiluku“, ali ni kod nas, jeste da je Vladimir početkom rata 1941. veoma teško podneo život u tadašnjoj NDH, te se osamio. Kao Srbinu nimalo mu nije bilo lako da gleda ustaške zločine, pa prerani završetak njegovog života 17. januara 1942. u Zagrebu nije iznenađujući.

Naslovna fotografija: Vladimir Varićak, srpski i jugoslovenski matematičar – Arhiv SANU

Izvor: Marina Bulatović /„Politika“ (Svet)