Srpski svetitelji u moskovskom Kremlju
Piše: Vladan Jevtić
Godinama već, skoro svakodnevno prolazeći pored Kremljovskih zidina, probijajući se kroz tradicionalne moskovske gužve, nehotično se, kao privučen nekom tajnom silom, zagledam u zlatne kupole kremljovskih crkava i osetim da u ovoj zemlji nisam stranac, da je Rusija i naša zemlja, da smo Rusi i mi – jedno… Na takav, više emocionalan nego racionalan zaključak, me uvek (između ostalog) navede činjenica da tu, unutar zidova Kremlja, te tvrđave zaštite pravoslavlja i slovenstva, tog bauka kojeg se, jedino, zapadna aždaja još uvek plaši, stoje, bratski prigrljena i naša tri najveća svetitelja…
Freske Svetog Save, Svetog Simeona Mirotočivog i svetog kneza Lazara se nalaze u delu Arhangelskog hrama koji se odnosi na vladarske prethodnike cara Ivana Groznog. Pored naša tri svetitelja od ne-Rusa tu je još samo vizantijski car Mihajlo VIII Paleolog, koji je oslobodio Konstantinopolj od papskih jeretika u 13-om veku… Osim toga, Sveti Sava je jedini svetitelj koji je u ovom hramu dva puta prikazan – druga njegova freska se nalazi u oltarskom delu Arhangelskog hrama.
Otkud naši svetitelji u jednoj takvoj crkvi, na tako važnim mestima? Otkud tolika čast?
Razlog za to nije samo u činjenici da je car Ivan Grozni imao u sebi srpske krvi (po ocu – od Dejanovića, po majci – od Jakšića), već će razlog pre biti duhovne prirode, što se ogledalo pre svega u tome što je „Sveta Srbija“ Nemanjića bila uzor i za „Svetu Rusiju“ kakvu je zamišljao i stvarao veliki Car. A stvarao je svoju Rusiju zadojen pričama svoje babe i vaspitačice Ane Jakšić, uz Teodosijevo „Žitije Svetog Save“ kao svoju svetu knjigu, koja mu je, kako kažu, bila na uzglavlju čak i u momentu smrti… Velika Rusija se tada učila državnosti od Srbije… Kasnije, velika Rusija je bila najveći saveznik i zaštitnik male Srbije, kroz sve najveća sudbinska iskušenja…
Koreni su nam isprepletani, istorija nam je zajednička… Toliko, da je Stojan Novaković to sažeo u jednu rečenicu: „Bez Rusije Srbija ne bi ni postojala.“
Zato mi uvek dođe nekako žao onih naših ljudi koji sa ubeđenošću govore da nam Rusija nikad u istoriji nije pomogla… Oni, jadnici, ne znaju koliko ne znaju…
