Zahvalni Bogu iako su iza rešetaka
Danas sam na poziv posetio zatvor za strance na krajnjem severu Holandije. Promenio sam deset prevoza tamo i nazad, malo se smrzao pošto sam prerano stigao, u vreme kad nikog ne puštaju u zatvor, ali mi se na kraju srce zaista zagrejalo.
Naravno ima tamo u tom zatvoru i naših. Imaju stalnog zatvorskog sveštenika, Holanđanina koji služi u Ruskoj crkvi u Nemačkoj, odmah preko granice. I iskreno se trudi oko njih.
Posle susreta i razgovora u zatvorskoj kapeli zapitao sam se kako je moguće u tako nenormalnim okolnostima imati tako zdravu i normalnu komunikaciju. Normalniju nego u mnogim „normalnim“ okolnostima. Pričali smo dozvoljenih sat, sat i po na razne teme. Uglavnom crkvene, ali i nacionalne, svetsko-političke.
Neki od naših su osuđeni i na dugogodišnje kazne, ali kad sam tokom razgovora zapitao da li uspevaju da svakodnevno osete zahvalnost Bogu, iako se nalaze gde se nalaze, vedrina lica i opšta saglasnost o tome da i te kako imaju za šta da budu zahvalni bila mi je tako neobična za nas Srbe, kojima je zahvalnost inače jedan od velikih problema.
Čudni su putevi Gospodnji, a kad bismo se i mi van ovako vanrednih okolnosti setili zahvalnosti kao osnove duhovnog života, gde bi nam bio kraj.
Tekst: Nenad Ilić, srpski sveštenik u Holandiji (Preuzeto sa Fejsbuka)
