Zločini Tačija su dokaz i Klintonovih zločina

Hašim Tači, omiljeni borac za slobodu predsednika Bila Klintona optužen je za masovna ubistva, mučenja, otmice i druge zločine protiv čovečnosti. Klintonova administracija je 1999. godine pokrenula 78-dnevnu kampanju bombardovanja Srbije u kojoj je ubijeno do petnaest stotina civila u Srbiji i na Kosovu, što su američki mediji s ponosom predstavljali kao rat protiv etničke pristrasnosti. Taj rat je, kao i većina izgovora spoljne politike SAD, uvek bio sramota.

Kosovski predsednik Hašim Tači optužen je u deset tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti od strane međunarodnog suda u Hagu, u Holandiji. Tačija terete i drugih devet muškaraca za „ratne zločine, uključujući ubistva, nasilna nestanka osoba, progon i mučenje.“Tači i ostali optuženi osumnjičeni su da su „krivično odgovorni za skoro 100 ubistava“, a optužnica je uključivala „stotine poznatih žrtava kosovskih Albanaca, Srba, Roma i drugih nacionalnosti i uključujući i političke protivnike“.

Kreatori politika u Vašingtonu Hašima Tačija su predstavili kao antiteroristu, a bio je šef Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koja se borila da protera Srbe sa Kosova. Klintonova administracija je 1999. godine priznala OVK kao „borce za slobodu“ uprkos njihovoj užasnoj prošlosti i pružila im ogromnu pomoć. Samo godinu ranije Stejt Department osudio je „terorističke akcije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova“. OVK je bila snažno umešana u trgovinu drogom i imala je bliske veze sa Osamom bin Ladenom.

Ali, naoružavanje OVK i bombardovanje Srbije pomogli su Klintonu da se predstavi kao borac protiv nepravde, a u tome su mu na besraman način pomogli i mnogi kongresmeni. Senator Džoe Lieberman (D-CN) tvrdio je da Sjedinjene Države i OVK „stoje za istim vrednostima i principima.

„OVK se bori za ljudska prava i američke vrednosti“, govorio je, a pošto su zvaničnici Klintonove administracije javno poredili srpskog lidera Slobodana Miloševića sa Hitlerom, svaka pristojna osoba bila je dužna da aplaudira kampanji bombardovanja.

I Srbi i etnički Albanci počinili su zločine u oštroj svađi na Kosovu. Ali da bi posvetilo svoju kampanju bombardovanja, administracija Klintona mahnula je čarobnim štapićem i učinila da zločini OVK nestanu. Britanski profesor Filip Hammond primetio je da kampanja bombardovanja od 78 dana „nije bila isključivo vojna operacija: NATO je takođe uništio ciljeve„dvostruke namene“, kao što su fabrike, gradski mostovi, pa čak i glavna televizijska zgrada u centru Beograda, u pokušaju da teroriše zemlju da se preda“.

NATO je više puta bacao kasetne bombe na pijace, bolnice i druga civilna područja. Kasetne bombe su eksplozivne naprave dizajnirane da budu razbacani po neprijateljskim trupama. NATO je bacio više od trinaest stotina kasetnih bombi na Srbiju i Kosovo, a svaka bomba u sebi ima 208 bombi koje su padobranom letele na zemlju. Stručnjaci za bombe procijenili su da je više od deset hiljada neeksplodiranih bombi razbacano po Srbiji, a kada je bombardovanje završeno mnoga deca i ljudi su stradali i osakaćeni.

U poslednjim danima kampanje za bombardovanje Vašington post izvestio je da „neki predsednički pomoćnici i prijatelji opisuju Kosovo kao Klintonov „najbolji čas“.

Ubrzo nakon završetka kampanje bombardovanje 1999. godine, Klinton je izgovorio ono što su njegovi pomoćnici označili kao Klintonova doktrina: „Bilo da je unutar ili izvan granica zemlje, ako svetska zajednica ima moć da je spreči, treba da zaustavi genocid i etničko čišćenje“. U stvari, Klintonova doktrina bila je da predsednici imaju pravo da započnu bombardovanje stranih zemalja na osnovu bilo kakve bezobrazne laži koju će američki mediji ponovo aktivirati. U stvari, lekcija iz bombardovanja Srbije je da američki političari samo trebaju javno da recituju reč „genocid“ da bi dobili dozvolu za ubistvo.

Nakon završetka bombardovanja, Klinton je uverio srpski narod da su se Sjedinjene Države i NATOimale nameru samo da ulože mirovne napore „uz razumevanje da će zaštititi Srbe, kao i etničke Albance, i da će otići kada se mir obvlada“. U sledećim mesecima i godinama, američke i NATO snage su stajale dok je OVK nastavila sa etničkim čišćenjem, ubistvima, uništavanjem crkava i srpske imovine. Skoro četvrtina miliona Srba, Cigana, Jevreja i drugih manjina napustilo je Kosovo nakon što je gospodin Klinton obećao da će ih zaštititi. Do 2003. godine, gotovo 70 odsto Srba koji su živeli na Kosovu 1999. godine proterano je i pobeglo, a Kosovo je postalo 95 odsto albansko.

Ali, Tači je ostao koristan za kreatore politike Sjedinjenih Država. Iako je nakon osvajanja vlasti na Kosovu bio široko označavan kao narkobos i čovek ogrezao u korupciji, potpredsednik Džoe Bajden je 2010. pozdravio Thacija kao „Džordž Vašington sa Kosova“. Nekoliko meseci kasnije, izveštaj Saveta Evrope optužio je Tačija i operativce OVK za trgovinu ljudskim organima. U u izveštaju se navodi da je Tači organizator odvođenja zarobljenih preko granice u Albaniju posle rata, gde je, kako se navodi, veći broj Srba ubijen zbog svojih bubrega, koji su prodati na crnom tržištu“. U izveštaju se navodi da su, kada su „hirurzi za transplantaciju“ bili spremni za operaciju, srpske zarobljenike pojedinačno izvodili iz „sigurne kuće“, napadač OVK bi ih ubio, a njihovi leševi brzo bi potom prebačeni u operativnu kliniku. “

Uprkos optužbi za trgovinu organima, Tači je bio zvezda na godišnjoj konferenciji Globalne inicijative koju je objavila Fondacija Klinton u 2011, 2012. i 2013. godini, gde je pozirao za fotografije sa Billom Klintonom. Možda je to bio pogodak od ugovora o lobiranju od 50.000 dolara mesečno koji je Tačijev režim potpisao sa Podesta Groupom, kojim je upravljao budući menadžer kampanje Hillari Klinton, Džon Podesta.

Klinton ostaje heroj na Kosovu, gde je u glavnom gradu Prištini postavljena njegova statua „s podignutom levom rukom, tipičnom gestom vođe koji pozdravlja mase. U desnoj ruci drži dokumente urezane datumom kada je NATO počeo bombardovanje Srbije, 24. marta 1999. “ Bilo bi tačnije prikazati Klintona kako stoji na hrpi leševa žena, dece i drugih ubijenih u američkoj kampanji bombardovanja.

Godine 2019. Bil Klinton i njegova bivša državna sekretarka Madelin Olbrajt, koja je bila najveći zagovornik bombardovanja Srbije, posetili su Prištinu, gde su „tretirani kao rok zvezde“ dok su pozirali za fotografije sa Tačijem. Klinton je obraćajući se Tačiju izjavio:

„Volim ovu zemlju i uvek će mi biti jedno od najvećih počasti u životu da stojim sa tobom na braniku slobode, a protiv etničkog čišćenja srpskih snaga. Tači je dodelio Klintoni i Olbrajtovoj medalje za slobodu „za slobodu koju je on doneo nama i mir za ceo region.“ Olbrajt se predstavlja kao žena koja vizionarski upozorava na fašizam u Trumpovoj eri. Zapravo, jedino priznanje koje Olbrajtova zaslužuje zaslužuje je „mesar Beograda“.

Klintonov rat protiv Srbije bio je Pandorina kutija od koje svet još uvek pati. Budući da su političari i većina medija rat protiv Srbije prikazali kao moralni trijumf, Bušovoj administraciji je bilo lakše opravdati napad na Irak, Obaminoj administraciji da bombarduje Libiju, a Trumpovoj da više puta bombardira Siriju. Sve te intervencije posejale su haos koji i dalje psuje navodne korisnike.

Bombardovanje Srbije 1999. godine od strane Bila Klintona bila je jednaka velika prevara kao što je i prevra Džordža Buša koju je ubedio naciju da treba bombardovati Irak. Činjenica da su Klinton i drugi visoki američki vladini dužnosnici nastavili da veličaju Hašima Tačija uprkos optužbama za masovna ubistva, mučenja i trgovinu organima, još jedan je potvrda o neverovatnim postupcima većine američke političke elite. Da li će Amerikanci sledeći put ponovo biti lakoverni kada političari u Vašingtonu i njihovi saveznici u medijima izmišljaju glupe izgovore za pakao koji će doneti nekoj nesrećnoj zemlji?

Izvor: The Libertarian Institute