Otišao je srpski Solženjicin

Piše: Mišo Vujović 

Jutros me je na FB stranici čekalo podsećanje na objavljeni tekst o Antoniju Đuriću – srpskom Solženjincinu, pre dve godine, a večeras vest o njegovom upokojenju.

Prošao je pakao u detinjstvu i mladosti. Torturu Nemaca i komunista. Gledao kako mu ubijaju komšije i srodnike. Pobegao, kao dete, od komšijskog zuluma iz rodne Sjenice, dočekan na nož Krcunovih žbirova u Užicu.

Preživeo kazamate. Zakleo se da nikada neće ćutati. Sačuvao od zaborava heroje i mučenike Prvog svetskog rata. Vaskrsao je svojim knjigama Albansku golgotu zametenu mećavom ideološkog pospremanja istorije. Iz njegovih knjiga smo učili o neustrašivim Soluncima i Solunkama. O stotinama primera čojstva i junaštva, o herojskoj pogibiji vojvode Vuka na Gruništu, o solidarnosti srpskog vojnika sa ranjenim neprijateljem, o vaskrsenju na Kajmakčalanu…

Antonije Đurić je na veliku scenu srpske istorije vratio Milunku Savić i njene saborce iz Velikog rata.

Obećao je i nije izneverio da svedoči o našim zverstvima nad nama. Tri toma “Crvene Kuge” su potresni zapis o zlodelima komunističkih vlasti inficiranih crvenom kugom. Antonije Đurić je svedok epohe! Beskompromisno hrabar i istinoljubiv pisac i novinar. Antonije, nesalomivi hristoljubac i rodoljub! Antonije, hroničar srpskog podviga i stradanja. Antonije Đurić je zadužio, od zaboravljanja, umirući srpski rod!

Počivaj u miru dragi Čiča, neka je večni pokoj Tvojoj plemenitoj duši!