Moj deda Nikola Kalabić

EKSKLUZIVNO: Intervju Vesne Kalabić unuke slavnog komandanta Gorske kraljevske garde Nikole Kalabića, koja decenijama bije bitku pred srpskim sudovima za istinu o svom dedi 

Razgovarao: Prota Nenad Andrić iz Valjeva

U skromnoj, trošnoj kući u Valjevu živi Vesna Kalabić, unuka Nikole Kalabića, čuvenog četničkog komandanta, borca za kralja i otadžbinu, koga su komunisti ubili u sačekuši ispred Gradačke pećine na izvoru reke Gradac na Bogojavljenje,  19. januara 1946. godine, a onda javnosti servirali priču kako je izdao Dragoljuba Dražu Mihailovića. Breme sramote njegova porodica nosi do današnjih dana i pored višedecenijske borbe pred srpskim sudovima da Nikola nije „prodao“ svog komandanta.

Kuću u kojoj Vesna provodi staračke dane posle rata kupio je otac njene bake Borke, Nikoline supruge i u njoj je do smrti živela njena majka Mirajana. Od uspomena na dedu čuva nekoliko fotografija, sat i kokardu. O majci danas brinu ćerke Jelena, Ivana i Snežana. Ova skromna žena ekskluzivno za portal „Tamo daleko“ dala je intervju i pored obećanja ćerkama da više medijima neće reći ni reč.

• Vaša borba poštovana gospođo Vesna za rehabilitaciju vojvode valjevskog i cerskog, komandanta Gorske Kraljeve garde potpukovnika Nikole Kalabića i skidanje ljage sa njegovog imena traje više decenija. Rešenje je bilo doneto, ali ga je Apelacioni sud poništio. Zašto toliko traje utvrđivanje istine o ulozi vašeg dede u Drugom svetskom ratu? 

-Komunistički režim je ostavio duboke ožiljke kada je u pitanju naša porodica, potomci Nikolini… Počev od samog rata,posle rata pa do dana današnjeg. Zarad njihove ideologije i sopstvenih ciljeva, ime Komandanta Gorske Kraljeve garde, Nikole Kalabića ostavlja i posle 72 god pečat tadašnjeg vremena. Nekome je „trn u oku“, nekome čast ! Ali, mi kao njegovi potomci, ne možemo a da se ne zapitamo, zbog čega je on državni neprijatelj zar nije baš suprotno? Znamo za šta se zalagao Draža Mihajlović, pa zar taj isti Nikola nije onda njima pomogao? Tako da ima tu dosta kontradiktornosti, a kočnice će uvek biti…

• Istoričari Veselin Đuretić i Bojan Dimitrijević dali su opširne iskaze o Nikoli Kalabiću i energično demantovali tvrdnje o njegovoj saradnju sa nacistima i navodnim zločnima. Đuretić je predočio i američki vojni dokument koji pobija laži komunista, čak naveo da se Tito, a ne četnici, više puta sastao sa krvnikom Antom Pavelićem, ali sve te argumente sud nije uvažio. Vi nećete odustati od postupka rehabilitacije, šta će te sada koristiti kao dokaze, kad ono što je više nego jasno nije prihvaćeno?

-Sve validne, postojeće dokaze advokat koji zastupa našu porodicu, braneći čast i ugled i samo postojanje Nikole Kalabića, izlagao je kroz niz godina u Okružnom Sudu u Valjevu. Obarajući njihove osude zbog zločina, koji su mu nametnuti, zbog kojih se okrivljuje, tereti i biva proglašen najvećim zločincem toga vremena. Ovim putem se zahvaljujemo sudiji Draganu Obradoviću, koji zbog svega iznesenog i priloženog, nije mogao da osudi čoveka, koji se borio protiv istih takvih zločinaca, koji je uvek bio pravičan. Odnosno, moj deda Nikola, posle višegodišnje borbe, biva rehabilitovan! Naša sreća, kratko je trajala i naravno da smo se podsvesno plašile onoga što je potom usledilo. Apelacioni sud pobija, obara presudu i suđenje vraća na početak, tražeći da se otvore tajna dokumenta BIA. Mi kao porodica i potomci nismo bili obavešteni, kao ni sam advokat, a ni sudstvo u Valjevu, nego putem potkupljene televizije saznajemo za još jednu u nizu nepravdi. Hvala ti Bože, otvoriše se i ta dokumenta, u kojima su jasni dokazi, nepovezanost  i nesaradnja Nikole sa okupatorom, odnosno izdaja Draže Mihajilovića (slava mu).

• Porodici Nikole Kalabića oduzeta su građanska prava i imovina, opišite šta se sa vama dešavalo svih ovih godina, gde ste živeli, od čega, kakve ste sve neprijatnosti imali?

-Prvenstveno, oduzimanje ljudskih prava i ograničavanje u svakom smislu, doživele su najpre moja baka Stajka, Borka – Nikolina supruga, moja mama Mirjana, Nikolina sestra Angelina, pa onda i ja. To su strašne stvari, sećanja bolna, suze i stalni strahovi, naročito posle rata. Uslovi za život teški, skromno, da ne kažem baš siromašno odrastanje, bez očinske figure…. Zamislite, vojno lice i Nikolina ćerka? Ljubav bila jača, ali za svaku osudu. Tata biva prekomandovan za Niš i zauvek rastavljen od moje majke. Otac me je retko viđao, služba nije dozvoljavala… I tako, ostasmo same u kući, ulici u kojoj i dan danas živim, ako se uopšte ovo i može nazvati životom sa najminimalnijom invalidskom penzijom!

• 

  Kako je ubijen Nikola Kalabić, gde se to dogodilo, imate li za to dokaze? Smrt vašeg dede prate brojne kontraverze i različita tumačenja, koja su posejali komunisti da bi sakrili tragove zločina?

-Nikola je ubijen u sačekuši, ispred Gradačke pećine na izvoru reke Gradac  19. januara 1946. godine.  Zahvaljujući svešteniku iz Gornjeg Milanovca, kome su Nikolini vojnici koji su uspeli da pobegnu i ispričaju jedinu i pravu istinu, dolazim do saznanja o tom tragičnom kraju mog dede Nikole. To da postoje razne verzije o njegovom životu, to znamo. A ko je to mogao da priča? Pa svima nama je jasno.

• Ko je izdao Dražu, vi ste nebrojno puta ponovili da to nije Nikola Kalabić navodeći da je Kalabić ubijen pre Draže iz političkih, nacionalnih i ideoloških razloga. Ranković je posle smenjivanja tvrdio da je ubijen 1946. godine u Beogradu. Vi imate autentično svedočenje sveštenika Mijajla Danilovića iz Gornjeg Milanovca, koji  tvrdi da su Nikolu ubili pripadnici OZNE? 

-Sećam se bakinih reči: „I sada posle toliko godina, i u ovim godinama, kada bih saznala da je Nikola izdao Dražu, ja bih ga se odrekla“. Jel zaista mislite da bi neko, kome su komunisti ubili sina, bio izdajnik svog roda? Neko ko se zakleo u Kralja i otadžbinu?! Nisu njihove zakletve bile, kao danas. Pa i u Crkvu kada se ode danas, da li se iskreno prekrstimo i pomolimo Bogu!?

• Postoji i priča advokata Toma File, koju mu je ispričao izvesni vozač Josif, koji je tvrdio da je spavao sa Nikolom u stanu u Kosovskoj ulici u Beogradu i donosio mu navodno svaki dan hranu i čuturu rakije. Fila je pričao kako mu je Josif govorio da je Kalabić bio sumnjičav prema obećanju komunista da će mu poštedeti život zbog „izdaje Draže“ i rekao da je bio u pravu. Posle jednog Josifovog odlaska u Beč i povratka više nikada nije video Kalabića. Otukud sve te sumnjive priče?

-Mnogo je danas uticajnih i velikih imena, koja će sebi dozvoljavati da daju izjave, koje će odgovarati režimu, iznoseći laži bez argumenata, kaljajući druge i nanoseći još više nepravde. Svaka čast svakome. Svima je poznato ko je i kakav advokat Toma Fila, ali neka njega po strani. Verujem da ima puno drugih predmeta, kojima treba da se bavi.

• Kakav je Klabić bio čovek, suprug, otac, deda?

-Baka je doživotno patila u tajnosti, ne zeleći da je iko vidi kada plače za sinom i Nikolom. Ja sam to znala i videla toliko puta. Kada god sam je pitala, zbog čega plače, ona kaže – ne plačem. Nije želela da je iko sažaljeva. Sistem je ostao isti dugo posle rata, a vidimo koliko je danas prisutno njihovih izdanaka. Nikola je bio školovan, pravičan, odan, veran onome čemu se zakleo… Svoju suprugu i decu je voleo više od svega, ali je nažalost veoma kratko bio i suprug i otac. Mama je pamtila svog oca, kao nekog ko je bio veoma strog i neko kome je vojnik bio svetinja. Po odlasku u rat, retko su ga viđali i nažalost, veoma je mlad izgubio život.

• Kako je Kalabić iz banjičkog logora uspeo da izbavi svoju i rodbinu svoje supruge Borke. I to mu se uzima za zlo i kao dokaz saradnje sa okupatorom?

-Nikola je iz logora izbavio svoju ćerku i suprugu, to je bila razmena. Svi ostali članovi porodice ili su streljani na Banjici ili su poumirali od zaraznih bolesti, koje su tada vladale. Tako da i ta priča o saradnji sa okupatorom je još jedna laž u nizu.

• Nikolina supruga Borka govorila je za života da će umreti sa dve najveće rane, to je ubistvo sina Milana (13 godina )  i laž da je Nikola izdao Dražu. Kako se nosila sa tom velikom tragedijom i lažima?

-Mnogo teško. Te suze, tugu i bol ….pamtiću do kraja svog života .Tiha, ali tiha patnja. Svesna činjenice, da su svi njeni nastradali, samo iz razlogašto su bili Nikolini najbliži, nikada nije ublažila bol. Razjedala je istina, da sina nema…Da je tako mlad streljan, od strane komunista, samo zato što je bio Nikolin sin. To je jedina istina bila…I na onaj, lepši svet, otišla je isto tako tiho, dozivajući sina Milana i Nikolu, okružena svojim praunukama, ćerkom, unukom.

• Kako se četničke organizacije odnose prema svemu što se događa oko rehabilitacije Nikole Kalabića. Čini se da su i one u priličnoj meri ravnodušne, zašto je to tako?

-I tu su mišljenja podeljena, čim postoji više „struja“. Ćerkama sam obećala da neću davati više bilo kakve izjave posle odluke Apelacionog Suda, za koga smo svi verovali da ne može biti korumpiran, ali evo svedoci smo svega. Vas sam želela da ispoštujem, jer smatram da kao svešteno lice, nećete imati dilemu da li govorim istinu ili ne. Vi ste neko, ko služi Bogu i moli se za nas grešnike. Opet kažem,verzija je sto, a istina samo jedna.

• Da li imate predlog kako može Dijaspora da Vam pomogne poštovaoci lika i dela Vašeg dede, pošto živite na ivici egzistencije? 

-Kako sam odrastala skromno, željna i uskraćena mnogo čega, kao dete….tako i danas živim. Jedina razlika je što se bližim baš ozbiljnim godinama, ugroženog zdravlja, a samo za lekove koliko treba odvojiti!?  I to od veoma sramotno male invalidske penzije. Ne tražim milostinju, Bog je veliki…tražim da se u dalekoj dijaspori, među potomcima Nikolinih vojnika još jednom čuje istina i samo istina. Zahvaljujem se svakom ko poštuje velikog čoveka Komandanta Gorske Kraljeve garde, borca za Monarhiju i Srpstvo. S’ verom u Boga za Kralja i otadžbinu.  Završila je ovim usklikom svoj intervju unuka Nikole Kalabića, smerna gospođa Vesna Kalabić.