Шта за Србе значи огњиште?

Оно што је олтар за храм то је огњиште за кућу. Готово сви домаћи обреди код Срба, од рађања до умирања, обављали су се уз огњиште. На огњишту се давао, узимао и враћао зајам јер се огњиште више признавало него живи сведоци. На огњишту су се исповедали грешници, пише фејсбук страници Волим да знам.

У Србији млада пред полазак на венчање љуби огњиште својих родитеља, а по доласку у кућу младожење љуби њихово огњиште. Око огњишта се носи божићна слама, налажу бадњаци, пеку чеснице и печенице, прима први божићни гост полазник.

Огњиштем су се у Црној Гори и заклињали и проклињали. Кад госта „посадите“ поред огњишта, указали сте му посебну част.

Из времена још пре Немањића код старих Срба огњиште је било укопано у средини кућног пода. Удубљење у коме се ложила ватра са поплочаним простором уз ватру, звало се огњиште.

Уз огњиште се окупљала породица, договарали се послови, препричавала предање и чувала национална свест.