Vratio se u zavičaj i podigao crkvu

Svuda pođi, svojoj kući dođi, znali su da kažu naši stari, a Miljan Konatar je poruke svojih predaka i te kako poslušao.

Bezbrižne dane detinjstva Miljan Konatar je proveo u selu Visočka na Pešteru i već kao golobradi mladić otišao je iz zavičaja. I sada, u najlepšim uspomenama nosi lepotu sjeničkog kraja.

-Bilo je snegova, metar i matar i po. Nekad smo se vraćali iz škole, probijali prtine, ali uglavnom to je bilo sve kroz dečji žagor i smeh i nismo mi to toliko ozbiljno shvatali. To je bila jedna dečja radost – priseća se Konatar.

Miljan je imao napunih 19 leta kada se oprostio od zavičaja, iza sebe ostavio je roditeljski dom i kameniti breg na kojem su počivali njegovi đedovi i crkva koja se već nije videla iz korova. Uspeo je u svetu, postao je jedan od 100 najboljih graditelja na ovom delu Balkana iza kojeg je ostalo desetine mostova, kilometri saobraćajnica i ogromni hotelski kompleksi.

Međutim, jedno zdanje mu je najdraže, i to, ona mala crkvica u korovu koja se ovih dana uzdigla u punom sjaju i na koju su Konatari i na nebu, i na zemlji više nego ponosni. Crkvu je posvetio Vaznesenju Gospodnjem, Spasovdanu, a lokalni sveštenik naglašava da je ona ponos svima.

-Javila se jedna velika želja, koju teško da mogu da opišem. Ipak su nam ovde dedovi sahranjeni, svi najmiliji su nam ovde sahranjeni – kaže Miljan.

Iza sebe je ostavio mnoge mostove, saobraćanijce i hotelske komplekse, ali i najdraže zdanje – malu crkvu koja se uzdigla u punom sjaju i na koju su Konotari i na nebu i na zemlji i više nego ponosni.