Mileševsko čudo
Freske u Mileševi su starije od dela Đota, Leonarda, braće van Ajk, El Greka ili Velaskeza… Pa i kad su se pojavili ti giganti svetske umetnosti i njihova remek-dela, lepotu Mileševske Bogorodice i Belog Anđela niko nije prevazišao…
Mi, današnji Srbi, naslednici zemlje Nemanjića, naslednici Svetog Save, čiji sveti lik, kako kažu, najsličniji onom kakav je u životu bio, vekovima, sa Mileševskog zida, bdi nad nama, toga, čini mi se, nismo svesni…
Jer, da jesmo – ne bismo patili od kompleksa niže vrednosti gledajući prema zapadnim “kulturnim i prosvećenim” narodima, pokušavajući da im se dodvorimo i dokažemo da nismo “barbari”, moleći, na kolenima, da nas nekako prime tamo, kod sebe, u to “civilizovano evropsko društvo”, kojem, po svojoj kulturi, ljudskim pravima i ko-zna-još-čemu, nismo dorasli…
U isto vreme, ova tragikomična boranija oko nas pokušava da iščačka, falsifikuje, izmisli ili jednostavno ukrade dokaze svojih korena, kulture i identiteta… U 21. veku oni traže sebi adekvatno ime naroda, države, jezika i crkve?!
Istovremeno, isti taj „civilizovani“ zapad, koji je davno zaboravio na Hrista i sebi za glavno božanstvo uzeo boga Mamona, „na naše oči“, od ovozemaljskog, božjom rukom stvorenog sveta, pokušava da napravi pakao.
“Lepota će spasiti svet!” – te čuvene reči velikog pisca nekako vam same, nepozvane, dolaze i dobijaju smisao dok gledate u te prelepe oči, u manastiru Mileševa…
Treba samo verovati! Verovati u ČUDO!
Zamišljam tog nepoznatog majstora čija je ruka naslikala Belog Anđela… Zamišljam kako je tada, u 13-om veku, dok je radio, mogla da izgleda ideja da će taj lik, te prelepe, nezemaljske oči, taj njegov Anđeo, osam vekova kasnije, da poleti preko zemljine kugle, kao što je poleteo u prvom prenosu satelitskog signala od Evrope ka Americi, 1962. godine!
Osvrt: Vladan Jevtić
