Bulevar heroja sa Košara u Nišu
U Nišu je danas, 9. aprila, na dan kad je počela Bitka na Košarama, kojom je herojstvom stpske vojske sprečena kopnena agresija na našu zemlju 1999. godine, otvoren Bulevar heroja sa Košara i otkrivena spomen.ploča. Ova saobraćajnica spaja dva bulevara u Nišu – Bulevar 12. februar i Bulevar Nikole Tesle. Spomen-ploča, svečano postavljena danas 9. aprila u 12:30 časova na dan kada je zvanično počela bitka na Košarama.
-Grad Niš se odužio junacima sa Košara, na ovo se čekalo dve decenije. Ovo je velika stvar za grad Niš, koji je na ovaj način odao priznanje i počast herojima sa Košara, koji su dali svoje živote za našu Srbiju. Konačno su se stekli uslovi da jedan bulevar u gradu Nišu, centru tadašnje Treće armijske oblasti iz koje je bila najmasovnija mobilizacija vojnika koji su upućivani 1999. godine na prostor Kosova i Metohije, u odbrani zemlje od Agresije NATO pakta i šiptarskih terorista, ponese njihovo slavno ime – Bulevar Heroja sa Košara, kaže Đorđe Bojanić, irednik sajta Srpska istorija.
Grad Niš je stao iza ove inicijative i predloga. A gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski, Nenad Stanković i Bojan Marinković založili su se oko postavljanja spomen-ploče.
Zato, veliko hvala gradu Nišu za ovako veliki čin, mi Srbi ne smemo nikada da zaboravimo te junake i junačku odbranu i stradanje srpske omladine na Košarama i Paštriku. Grad Niš ima i ulicu boraca sa Paštrika na Panteleju, naglašava Đorđe Bojanić.
-Zaista, herojski podvig pripadnika Vojske Jugoslavije koji su zaustavili kopnenu agresiju na našu zemlju 1999.godine. Odoleli su napadima daleko brojnijeg i tehnološki razvijenijeg neprijatelja, nateravši ga da potraži rešenje završetka agresije u potpisivanju mirovnog sporazuma. Tako da je sa Košara i Paštrika proistekla rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti UN na osnovu koje i danas Kosovo i Metohija su sastavni deo Republike Srbije. Narodno predanje je već prepoznalo u borbama na Košarama i Paštriku, simvol otpora SR Jugoslavije novoj svetskoj Tiraniji. Što je iznedrilo rodoljubive pesme „Junaci sa Košara“, „Vila sa Košara“ i druge.
Ipak, trebalo je da prođe dvadesetak godina da bi se stekli uslovi da jedan bulevar ponese njihovo slavno ime, Bulevar Heroja sa Košara. Nadam se da neće morati da prođu još dvadeset godina, da bi se stekli politički uslovi, za nastavak već započetog projekta, snimanje igranog filma o Junacima sa Košara, našim novim Obilićima. Zaista, svaki Srbin i državljanin Republike Srbije može da se ponosi ovim herojima. Mnogi od njih su položili svoje živote za nas, svoje bližnje, ispunivši najveću hrišćansku zapovest „da od ove ljubavi nema veće nego da ko položi život za svoje bližnje.“ Imenujući „Bulevar Heroja sa Košara“ mi se na skroman način prisećamo njihovih podviga i žrtve koju su podneli. Hvala i svim organizatorima koji su imali dobru volju da se ovaj projekat izvede do kraja i bulevar ponese njihovo slavno ime“, prenosi đakon, Dejan Jovanović.
Bitka na Košarama je bila pravi pakao za naše junake vojnike i oficire. To je bila bitka između pripadnika Vojske Jugoslavije i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), podržavane od strane regularne Vojske Albanije i NATO-avijacije. Bitka se vodila oko graničnog prelaza Raša Košares na granici između Jugoslavije i Albanije, a vođena je u periodu između 9. aprila i 10. juna 1999. godine, dok je trajala zločinačka NATO- agresija i bombardovanje Srbije iz vazduha. UČK-a su napale državnu granicu Savezne Republike Jugoslavije iz pravca Albanije. Bitka je trajala 67 dana i završena je 14. juna, kada se Vojska Jugoslavije nakon potpisanog «Kumanovskog sporazuma» povukla sa prostora Kosova i Metohije. U ovim borbama su na strani Srba učestvovali i ruski dobrovoljci, koji su takođe dali ogroman junački doprinos u odbrani srpskih teritorija od mnogo nadmoćnijeg neprijatelja. U teškim i paklenim danima Srpska vojska je izgubila 108 mladih boraca- junaka i jednog ruskog dobrovoljca. Prosečna starost hrabrih momaka, koji su junački za Otadžbinu dali svoje živote, bila je svega 25 godina. U žestokim i neravnopravnim borbama je ranjeno i 150 srpskih vojnika, Na agresorskoj strani je bilo oko 200 mrtvih i 300 ranjenih, zaključuje Đorđe Bojanić, urednik Srpske istorije.
Preneto sa sajta Srpska istorija/Video i fotografije, đakon Dejan Jovanović
