Vidovdan na Kosovu spojio Kuprešane

Čudni susreti zemljaka, koji se nisu poznavali, za veliki srpski praznik u srpskoj pokrajini 

Piše: Dušan Marić

Boravak na Kosovu za Vidovdan neće mi ostati u sećanju samo po parasosu na Gazimestanu i liturgiji u Gračanici, susretu sa Patrijarhom srpskim gospodinom Porfirijem, ponovnim viđenjem sa carskim Prizrenom, Dušanovim gradom, Bogorodicom Ljeviškom, Hramom svetog Đorđa i Manastirom svetih Arhangela, pa u istom danu i sa manastirom Zočište, Velikom Hočom i sveštenikom Milenkom Dragićevićem, već i po neočekivanim susretima sa ljudima iz mog rodnog kraja.

Bogorodicu Ljevišku sveštenik Predrag Popović, Dejan Pavković i ja posetili smo zajedno sa grupom vernika iz Novog Sada. Nakon što nam je otac Đorđe Jovanović govorio o istoriji najpoznatije zadužbine kralja Milutina, okupili smo se ispred čuvene freske Bogorodice Ljeviške. Nakon već uobičajenog fotografisanja,  jedna mlada žena počela je da peva neku crkvenu pesmu. Pevala je lepo a njeni saputnici su je složno pratili.

Pitam je odakle je.

-Iz Novog Sada.

-Mislim na poreklo.

-A, iz Šipova.

-Kako se prezivaš?

-Vujković.

-Nisi ti iz Šipova, već iz Pljeve.

-Odakle znaš?

-Ja sam rođen ispod Velikog Vitoroga. Imao sam ratnog saborca Damjana Vujkovića, on je iz Pljeve ali, nažalost, poginuo je na početku rata 1992. godine.

-To mi je otac.

Znam da je Damjan u tim trenucima bio sa nama. Srećan i ponosan na svoju kćer Slobodanku.

To veče u porti manastira Zočište kod Orahovca, dok smo čekali početak molitve, u grupi vernika iz Pančeva i Beograda, koja je upravo stigla u svetinju, upoznajem Biljanu Zubić, čiji je otac Mitar u grad na Tamišu doselio iz Blagaja kod Kupresa.

Lepa Kuprešanka je master ekonomista i igra rukomet u ŽRU „Jabuka“ u istoimenom selu kod Pančeva, a odnedavno je i trener u tom klubu.

Nešto kasnije ponovo se srećemo na večeri u Crkvi svetog Stefana u Velikoj Hoči a sutradan, na Vidovdan, zajedno prisustvujemo liturgiji u Gračanici i parastosu na Gazimestanu.

Dok sam je gledao sa kojim žarom, ispred spomenika knezu Lazaru i njegovim vitezovima, u tom spletu zastava, ikona, srpske mladosti i nacionalnog zanosa,  peva a niz lice joj teku suze, osetio sam ponos. Ponos i radost što sam na Kosovu, što obilazim svetinje, uvećalo je saznanje da je tu sa mnom i neko od ljudi iz mog kraja. Neko moj.

Pre početka parastosa na Gazimestanu imao sam sreću da nakratko razgovaram sa patrijarhom Porfirijem. Kad sam mu rekao odakle sam, on je prokomentarisao da je njegov đakon sa Kupresa i da će se obradovati kad čuje da je na Kosovo polje došao i neko njegov.

Patrijarh je upravo polazio da drži parastos pa nije bilo umesno da se raspitujem o đakonu. Pop Predrag obećava da će on sutra saznati ko je u pitanju.

Nakon što sam na Vidovdan na Fejsbuku objavio fotografije iz Gračanice i Gazimestana, moja prijateljica sa te društvene mreže Sava Vrućinić Ćebedžija iz Sombora je prokomentarisala da je na jednoj od fotografija njen sin Radomir. Poruka po poruka, i objasnila mi je da je njen sin đakon kod patrijarha.

Zahvaljujući mom „prijatelju“ Guglu, ubrzo saznajem da je Radomir već osam godina profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, na kojem predaje tri predmeta. Od njenog osnivanja, jedan je od urednika na Televiziji Hram. Pre rukopoloženja je odabran da, ispred Patrijaršije, učestvuje na nacionalnom kongresu teologa u Rumuniji. Po stupanju na tron SPC, patrijarh Porfirije ga je izabrao za svog đakona.

Ali, koliko znam, a znam dosta, na Kupresu nema Vrućinića, pa ponovo prizivam u pomoć Savu Vrućinić.

Ona mi objašnjava da je ustvari poreklom iz Livna, odakle je 1992. odselila u Sombor. Ima trojicu sinova, dvojica su sveštenici. Velimir je na službi u Novom Sadu. Duhovnik mu je grčki mitropolit Amfiloje a na postdiplomskim studijama u Atini duhovnik mu je bio sadašnji srpski patrijarh.

Dalje mi objašnjava da ona i njena porodica imaju isprepletene porodične veze sa Kupresom i Donjim Malovanom. Drugo koleno je sa Spasojem Kanlićem i Davidom Marićem.

I tako, osim ponovnog susreta sa velikim svetinjama mog naroda, ovaj boravak na otetom Kosovu i Metohiji pamtiću i po tome što sam tamo, i to baš na Vidovdan, susreo i svoje zemljake sa Kupreške visoravni i kroz njih osetio toplinu i zov zavičaja.

Naslovna fotografija: Kuprešanka i Kuprešak se sreli u Gračanici, na Vidovdan: Biljana Zubić i Dušan Marić