Statistika laži

Piše: Mišo Vujović

Na ulicama Bukurešta rszbacali su leševe iznete iz mrtvačnice kako bi optužili Čaušeskua za masakr civila. Svet je bez provere osudio diktatora, koji će par dana kasnije biti streljan na malo humaniji način od monstruozne likvidacije Moamera Gadafija, čoveka koji je divljim plemenima doneo mir i blagostanje.

U Kuvajtu je iračka vojska iz porodilišta odnela inkubatore, svet je obišlo svedočanstvo izvesne devojčice Naire o stradanju bebe u porodilištu. I ta laž pred kongresom SAD kćerke ambasadora Kuvajta Al Sabah urodila je odmazdom Amerike prema Iraku.
U Sarajevu su, zarad Si-en-ena, kako je izjavio general Mekenzi, masakrirani građani u redu za hleb. Usledile su sankcije SR Jugoslaviji.

Kasnije je granatirana pijaca Markale zbog čega je bombardovana Republika Srpska. Lord Dejvid Oven u knjizi “Balkanska odiseja” navodi: Video sam da muslimanska vojska postavlja minobacač na krovu bolnice na Koševu.

U Račku je Vilijam Voker masakrirao istinu, optužujući srpsku policiju za masakr nad albanskim civilima. Optužnica je u Hagu odbačena ali je SR Jugoslavija 78 dana zverski bombardovana.

U Srebrenici je počinjen zločin streljanjem zarobljenika. Srbi optuženi za genocid. Iz laži o zločinima ruske vojske kruži fotografija žene krvave glave pod naslovom “slika Putinovog rata”. Ispostaviće se da je fotografije žene povređene od eksplozije plinske boce objavljena još 2018.godine. Veliki slobodozborac Slobodan Georgijev objavio je na Tviteru i naravno i pored demantija sa nije mu palo na pamet da se izvini.

Kao što vidimo u svakom ratu prva gine istina, zatim stradaju pešadija i civili. Na stotine Džejmi Šejeva (portparol NATO -a 1999.) danima je kuražilo Ukrajinu da napadne otcepljene oblasti Donjecka i Luganska.

Već viđeni scenario medijskog linča, svesno žrtvovanje Ukrajine da bi se sankcionisala, izolovala i oslabila Ruska Federacija u dobroj meri daje rezultate. Vladimir Putin je najavljujući obračun sa terorizmom na Severnom Kavkazu pre skoro dve decenije najavio nemilosrdan obračun sa svakim ko krene oružjem ma Rusiju. Kavkaz je danas miran.

Danas denacifikacija Ukrajine podrazumeva obračun sa nacistima pre svaga sa pokretom “Azov”, koji je u Odesi zapalio zgradu prepunu ljudi. Internetom kruži snimak raspeća ruskog vojnika koga ova okrutna formacija veže za krst, razapinje i pali.
Svet utrnule savesti, porobljenog uma, prepun moralnih fekalija kreirao je još jednu profitabilnu katastrofu koja će podići novi Berlinski zid čija gradnja traje od uspravljanja Rusije i njenog povratka na presto moći. Zapad je podlo i perfidno iskoristio ukrajinske fašiste da bi prolio krv istog naroda, praveći od jednih žrtve od drugih zločince.

Po ko zna koji put u maršu za osudu Moskve, koračaju psi rata, ratni huškači, naoružani mirotvorci, borci za ljudska prava, tajna društva, državnici i državne pudlice, na čelu sa NATO alijansom, dezorjentisanim Bajdenom, mentalno raščupanim Borisom Džonsonom i rašrafljenom Evropom.

Onespokojavajuća je histerija promocije smrti, razaranja jedne zemlje u direktnom prenosu Sienena. Čemu se radovati pogibiji istorodne braće verskim inatom i boljševičkim nacionalnim surogatom, omeđene. Svestan sam da se ratna čorba odavno krčka daleko od Ukrajine i Rusije.

Ukrajina je odabrana kao žrtva koju će fašisti priložiti na žrtvenik detronizovanja Rusije kao najveće antifašističke sile. Kao što se satanizuju Srbi tako se Rusija uvlači u zamku agresora na sopstvenoj zemlji.

Gledao sam rat izbliza pune četiri godine. I ko god se radovao ratu, ta radost mu se u kući nastanila, kaže narod. Rat je pošast u kojoj je jedino pravilo “ubij da ne budeš ubijen”. Rat je nekažnjeni zločin u ponavljanju. Rat je jedino stanje koje se mirom ne završava.

Moja zelena vijetnamka stara skoro četiri decenije i danas nosi miris rata. Pre četvrt veka zaćutalo je oružje na prostorima Jugoslavije, ali rat protiv Srba i dalje traje.

Osim tehnološkog napretka u strategiji pripreme terena i medijskim kampanjama revolucija su samohodna oruža bez posade, bespilotne letilice, dronovi, pametni projektili…

Laž i dalje dominira ratom, rat ubija istinu, množi se patnja i stradanje nedužnih, naivnih, nemoćnih i neobaveštenih.
Količina laži izgovorene iz usta lidera najuticajnijih zemalja sveta, dezorjentisala bi najinteligentnije umove, a kamoli isprepadane stanovnike Donbasa, Luganska, ali i na ukrajinskoj strani građane nesvesne da postaju statistika jednog ozbiljnog sukoba. Zapad ih već svrstava u žrtve Ruske agresije na Ukrajinu.

Loši momci su oduvek bili Rusi, najpre na filmskom platnu sada i u stvarnosti.

Naslovna fotografija: Tenk gazi auto u Kijevu, slika koja je obišla svet uz komentar da je reč o ruskom tenku, a zapravo reč je o ukrajinskom. Još jedna u nizu laži