Tokom radova na magistralnom putu Kuršumlija-Merdare, bageri su srušili deo brda sa arheološkim nalazištem, na kome je tvrđava Marina kula iz 15. veka, pod zaštitom Srbije kao kulturno dobro od velikog značaja. Na sreću, tvrđava Mare Branković ostala je netaknuta, ali je uništen deo podgrađa koje arheolozi nikada više neće moći da rekonstruišu.
Tvrđava koju je podigla ćerka despota Đurđa Brankovića, srpska princeza Mara udata za sultana, nalazi se na uzvišenju dva kilometra istočno od Kuršumlije kod sela Kastrata. I pored arhitektonskih ostataka i poznatih istorijskih podataka, zakonom zaštićen značajan spomenik nikada nije zaista istražen.
Na najvišem vrhu teško pristupačnog brda su ostaci Gornjeg Grada, pored njega ostaci crkve i ruševine donžon kule, kule poslednje odbrane. Na obroncima naziru se temelji još jedne kule, a na drugom delu bili su ostaci nekoliko građevina. Mogli su da se vide sa puta, a nedavno su i publikovani. Predsednik Srpskog arheološkog društva Dr Adam Crnobrnja zapanjen je rušenjem dela brda. Bageri su uzvišenje koje krije arheološko blago gotovo prepolovili.
Nalazi sa porušene padine iznad puta ukazuju da su tu postojali raniji slojevi, tragovi praistorijskog života iz razni doba, pronađeni su i kasnoantički tragovi Vizantije. Crnobrnja kaže da bi čitav kompleks nalazišta, prema nedavno izmenjenom Zakonu o kulturnom nasleđu, trebao da se nazove „Arheološko područje“.
„Marina kula je na našoj listi kandidata za zaštitu UNESKO-a. Sa druge strane puta se takođe nalazi kulturno dobro, Markova crkva, bazilika gde takođe ima nalaza iz ranijeg perioda. Ranijim probijanjem tog magistralnog puta praktično je jedan lokalitet presečen na dva dela, razbijena je celina“, kaže Crnobrnja i dodaje da je brdo srušeno i prekopano bez znanja arheologa.
U nadležnom Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Nišu još nema zvaničnih vesti o rušenju nalazišta. Nezvanično saznajemo da je informacija o rušenju brda do njih došla slučajno. Stručnjaci su odmah obišli lokalitet, služba zaštite kulturnog nasleđa odmah je pokrenula postupak interne istrage.
Uništeno arheološko blago
On se nada da će kolege iz Niša pokrenuti postupak i kaže da je ovaj slučaj nauk za druge, posebno za lokalne samouprave, koje vrlo često i ne znaju da treba da se obrate Zavodu za zaštitu spomenika kulture pre nego što započnu radovi u zoni zaštite. Novi oštećeni objekat moguće je popraviti, novcem nadoknaditi štetu, ali slojevi bogate istorije oko Marine kule popravku nemaju, zauvek su uništeni.
„Kada pomerite arheološki kontekst, makar pronašli sve predmete i rasporedili ih po livadi, nama to više ništa ne znači. Onog trenutka kada se naruši primarni arheološki kontekst, gotovo, taknuto – maknuto, nema nazad, nema vraćanja u prvobitno stanje. Te predmete ne možemo da ispitujemo, kao da ste izvukli predmete iz kuće, razbacali ih i rekli, a sad vidi kako su ovi ljudi živeli“, objašnjava Crnobrnja. Pored stručnjaka iz Niša, na lokalitet Marina kula izašli su i ljudi iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kako bi procenili stanje i odlučili šta dalje činiti.
Žurba zbog Prištine
U JP „Putevi Srbije“ za Sputnjik kažu da radove izvodi „Srbijaautoput“ d.o.o. Beograd, ali da nije reč o rekonstrukciji, već o pojačanom održavanju državnog puta IB 35, deonica Merošina – Prokuplje i Beloljin – Kuršumlija – Rudare, ukupne dužine 36 km.
„Ugovor vredan milijardu i 695 miliona dinara se sprovodi kroz Projekat rehabilitacije puteva i zajednički finansira od strane Evropske investicione banke i Republike Srbije. Nabavka je sprovedena u skladu sa pravilima i procedurama EIB-a. Rok za završetak radova je 18 meseci“, stoji u odgovoru na naša pitanja.
U Nišu sumnjaju da se namerno išlo na formulaciju „održavanje puta“, da se ne bi ulazilo u postupak dobijanja građevinske dozvole, jer to bi potrajalo, put je u lošem stanju, sada jedini vodi do Prištine i zato je važan stranom investitoru. Ali i u tom slučaju ne bi trebalo da se izbegne arheološko praćenje. Ono je u svakom slučaju moralo da bude obezbeđeno.
Podgrađe Marine kule, zauvek uništeno vredno arheološko nalazište
Cevi i dalekovodi na spomenicima kulture
Crnobrnja navodi i druge primere nemara prema blagu koje Srbija ima, a koje ne umemo da cenimo. Smederevska tvrđava ima mali i veliki grad. Mali je rekonstruisan, promovisan zahvaljujući seriji „Nemanjići“, ali u Velikom gradu, gde se odvijao život, gde su bile trgovine, zanatske radnje, crkva, kasnije džamija, otkrivena su samo dva objekta.
„Crkva je otkrivena tako što je fudbalski klub kopao vodovodnu cev za svlačionice, naišli su na zidove 80-tih godina. Naravno da su našli na zidove, kada rade u srednjovekovnom gradu! U međuvremenu je Smederevska tvrđava stavljena na preliminarnu listu zaštite UNESKO-a, na čekanju je da se uradi elaborat i steknu uslovi da uđe na listu svetske kulturne baštine. Ali onda je tu izgrađena atletska staza. To je veliki propust države, uopšte pomisliti da se na takvom mestu gradi, iako UNESKO daje jasne propise šta uraditi sa tim prostorom“.
Stradalo je i rimsko utvrđenje Lederata kod tvrđave Ram na Dunavu, koje je kandidat za stavljanje na najveću zbirnu listu UNESKO-a čija je izrada u toku. To je lista „Granica rimskog carstva“ koja se prostire od Britanije, preko Rajne, celim tokom Dunava do severne Afrike. Svaka država treba da pokaže da se dostojno odnosi prema kulturnom dobru Limesa, ali sada je pitanje šta će biti sa Ledartom koja datira sa kraja 1. veka.
„U jeku te kampanje i rada više institucija, Republičkog Zavoda, Arheološkog instituta koji se bore da obezbede podatke i dokaze za svako mesto u Srbiji koje bi moglo da se nađe na toj listi, na samoj kuli utvrđenja podignut je ogromni crveni stub Elektroprivrede Srbije. To nisu bila mala kopanja, 10 sa 10 metara, trebalo je da se ukopa konstrukcija dalekovoda. Mašine su prošle kroz dobar deo utvrđenja da utabaju pristupni put, tako da je Ledarata koju su decenijama masakrirali divlji tragači za arheološkim blagom time poprilično dotučena“, kaže Crnobrnja.
On podseća da kada se pristupi velikim strukturnim projektima, koji se uglavnom finansiraju međunarodnim kreditima, naša država apsolutno mora da poštuje studiju o uticaju na životnu sredinu.
