Istina o poseti Danila Vučića Sarajevu

Piše: Dušan Marić

Imao sam čast da i ove godine, na poziv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, prisustvujem obeležavanju danu državnosti Srpske 9. januara i sa bine posmatram svečani defile koji je za tu priliku priređen u Lukavici. Pa da iz prve ruke kažem nešto o prisustvu Danila Vučića tom događaju i kampanji koja se zbog toga vodi protiv njegovog oca.

Organizatori i njihov protokol su odredili gde će ko od zvanica da stoji na pozornici. Učinili su to lepenjem papira formata A4 na kojima su bila odštampana imena i prezimena zvanica. Papira sa imenom Danila Vučića nije bilo. Za razliku, naprimer, od imena Darka Mladića. Da se sin predsednika Srbije nalazio među zvanicama, naravno da ljudi iz protokola ne bi smeli da naprave toliki propust i da za njega ne predvide mesto.

Zvanice, među kojima je bila i delegacija Srbije, u kojoj su bili Ivica Dačić, Nikola Selaković, Darija Kisić i ambasador u Sarajevu Đorđević, su na binu stigle zajedno, u grupi. Danila nije bilo među njima. Nije ga bilo ni na polaganju venaca na vojničkom groblju na Romaniji.

Do pozornice je došao sam. Sve vreme ponašao se nenametljivo. I kao i prilikom svakog našeg susreta do sada, na mene je ostavio utisak skromnog i dobrog mladića, koji se i ne snalazi najbolje u specifičnoj ulozi u kojoj se našao zbog funkcije svog oca i koji ne želi da privlači pažnju okoline. Ni po oblačenju, ni po ponašanju. Za razliku od tatinih i maminih sinova.

Posle defila, prilikom silaska sa pozornice, došlo je do slučajnog susreta Dačića i mlađeg Vučića. Rukovali su se uz Dačićev komentar: „O Danilo, i ti si tu“.  Da je sin predsednika Srbije bio u zvaničnoj delegaciji, ne bi bilo ni posebnog pozdravljanja, ni Dačićevog komentara.

Sarajevski, zagrebački i pojedini opozicioni mediji u Beogradu, koji jedva čekaju bilo kakav razlog ili povod za napad na predsednika Srbije, već danima „istražuju“ i pitaju šta će sin predsednika Srbije na obeležavanju rođendana Republike Srpske. Odgovor je jednostavan. Njegovi preci su poreklom iz BiH. U Bugojnu ima i blisku rodbinu.

Vučići su vezani za svoju dedovinu. Nedavno su obnovili i jednu od tri kuće u Čipuljiću, koje su im zapaljene 1992. godine. U pitanju je porodica koja je, kao i većina Srba iz tog kraja, mnogo postradala u Drugom svetskom ratu. Aleksandar Vučić nije rođen u BiH, čak je i njegov otac rođen u Srbiji, ali i Aleksandar i Andrej su svakog leta dobar deo raspusta provodili kod babe Dragice u Čipuljiću. I na kraju ili početku, Danilo već godinama, redovno, 9. januara dolazi u BiH.

Hrvatskim novinarima nije smetalo što im je Tuđmanov sin Miroslav, dok je ovaj bio predsednik države, zvanično bio šef svih obaveštajnih službi. Muslimanskim novinarima nije smetalo kad im je Aliju Izetbegovića na mestu predsednika svega i svačega, od vladajuće stranke do države, zamenio njegov sin Bakir. Ali im mnogo smeta što je sin predsednika Srbije prisustvovao jednoj svečanosti u srpskom Sarajevu.

Hajde, kažu oni, neka je i prisustvovao ali šta će na svečanoj bini? A gde je trebao da bude? Da možda sin Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, zahvaljujući kome je Srbija dala veliku pomoć brojnim opštinama u Srpskoj, nije trebao da u Lukavici bude skrajnut u neki ćošak, pored nekog kioska i ovaj svečani događaj posmatra sa distance? To su gluposti.

Lepo je od praunuka Anđelka Vučića, čuvenog bugojanskog Adžije (koji je taj nadimak dobio zbog hodočašća u Jerusalim) što ne zaboravlja svoje korene, lepo je što je došao da prisustvuje proslavi 7. januara a kad je već došao mesto mu je bilo baš na svečanoj bini.

Naslovna fotografija: Danilo Vučić na obeležavanju rođendana Srpske (gore desno)