Golgota Albanca koji je voleo Srbiju
Albanac Muharem Ibraj tokom 1998. godine odbio je da se priključi takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova i nastavio je da radi kao policajac u Đakovici. Zbog toga su mu pripadnici OVK ubili šest članova najuže porodice. Ibraj od tada živi u Nišu. Ovu priču srpskih medija prenosi fejsbuk stranica Razum i srce .
Kao rukovodilac srpske policije u Đakovici i pripadnik mnogočlane porodice u kojoj nije bilo dozvoljeno širenje mržnje i terora prema komšijama i koja je bila prosrpski orijentisana, brzo se našao na spisku OVK za likvidaciju. Oštro se suprostavljajući zločinima i progonu srpskog stanovništva od strane OVK zločinaca, porodica dolazi do momenta gde njihovo prisustvo u Đakovici više nije bilo moguće.
Pre nego što su im srpska vojska i policija omogućili da pobegnu iz Đakovice u Srbiju, OVK je likvidirala šest članova porodice. Likvidirani su Isuf, Iber i Isa, zatim dvojica Isufovih sinova i na kraju Muharemov sin Kujtim. Sve su ih tajno sahranili u šumi u okolini Đakovice, pre nego što su pobegli za Srbiju.
Muharem Ibraj je dva puta hrabro svedočio u Hagu kao svedok odbrane na suđenju Slobodanu Miloševiću. Iako mu je nuđeno da tom prilikom sakrije identitet, on je tražio da svedočenje bude javno i da se prikaže njegovo ime i prezime.
„Govorio sam o strahotama, zlostavljanju i zločinima, o torturi OVK ne samo nad srpskim i romskim, nego i svim drugim nealbanskim življem, a posebno nad nama koji smo bili za mirno rešenje, za suživot Albanaca i Srba. Nikad se neću zbog toga pokajati, jer sam rekao istinu i samo istinu“ – naveo je Muharem u izjavi za „Politiku“.
Posle Kumanovskog sporazuma, za porodicu Ibraj nije bilo opstanka na Kosovu i Metohiji. Svi su bili na spisku za likvidaciju. Zato su izbegli. Ima ih svuda, od Niša do Australije, ali više nikog u Đakovici.Muharemy su pripadnici OVK ubili šest članova porodice. Stradala su mu, kaže, tri brata, sin i dva bratanca. Razlog je, dodaje, to što je on radio u policiji.
„Ko je bio protiv OVK, on je nastradao na neki način – ili je ubijen ili kidnapovan. Ja sam rođen u ovoj državi, otac mi je rođen tu, ja nisam mogao protiv države“, ističe Muharem Ibraj.Saznanje da je postupio ispravno jače je, kaže, od svih kleveta koje ga prate u kosovskoj javnosti. Međutim, izlazi na videlo da u kosovskom društvu cvetaju kriminal, nemoral i ubistva.
„Nisu ni oni na Kosovu zadovoljni sad. Zadovoljni su oni koji su krali, pljačkali, prodali našu decu… bogati su, a narod – većina su siromašni“, kaže Ibraj.
