Najlepši pokloni iz srpske istorije

Piše: Zdravko Elez

Jedna poseta prijatelja iz Kanade, Srbina u ovoj dalekoj zemlji, Ljubi Markoviću i njegovoj tadašnjoj štampariji u Nišu, negde krajem devedesetih godina prošlog veka, promenila je život ovog pravnika. Danas radionicu „Niški grafit“, ali i stan u centru Bograda, svojevrsni atelje i galeriju, krase jedinstvni suveniri, na staklu ovekovečena znamenja iz bogate srpske istorije.

Svi zidovi stana, sobe i predsoblje u beogradskoj ulici Svetozara Markovića, u kome smo razgovarali sa ovim zanimljivim čovekom, pokriveni su unikatnim umetničkim radovima, koji su našli put do kupaca širom Evrope, čak tamo daleko preko Antlantika u Severnoj i Južnoj Amrici i na drugom kraju planete u Australiji.

Teško je rečima opsiati i dočarati kako izgleda Ljubino „Miroslavljevo jevanđelje“, Dušanov zakonik, grb dinastije Nemanjić, novčić iz doba despota Stefana Lazarevića, kruna kralja Petra Prvog Karađorđevića i na stotine drugih eksponata u koje je ugradio puno znanja i ljubavi.

-Taj moj prijatelj iz Kanade navratio je do mene sa željom da mu preporučim neki od  nacionalnih suvenira i obeležja, koje hteo da ponese kao uspomenu sa sobom preko Atlantika. Mislio sam da će to za men biti lak zadatak, ali zajedno smo obišli ceo grad i nismo ništa našli što bi bio lep poklon i uspomena – kaže na početku razgovora za portal „Tamo daleko“ Ljuba Marković.

Ipak, nije hteo da ostavi prijatelja bez poklona. Razmišljao je i setio se kako je Ivan Vučković, bivši gradonačelnik Niša, crtao vedute, grafike, crteže starih niških kuća i delova grada, prikazanih vrlo verno stvarnom izgledu.

-Tako se ova priča sa mojim prijateljem završila hepiendom, dobio je vedute za uspomenu, a ja sam otkiro i dobio ideju za novi hobi, koji će nešto kasnije prerasti u posao, koji me zaista ispunjava evo skoro dve decenije – priča pomalo sa setom prosedi Nišlija, sada Beograđanin, koji je gazi sedmu deceniju života.

Na njegov rad u priličnoj meri uticao je i Joca Ćirić, doktor nauka, čovek koji je jedan od najboljih poznavalaca grada na Nišavi, gotovo svake kuće, od kojoh je mnoge crtao flomasterima. Ljuba je tada od njega kupio nekoliko crteža, a onda štampao kalendare sa motivima Niša.

-Te kalendare radio sam gotovo deset godina, a Muzej Novog Sada tri puta ih je uvrstio u katalog najlepših takvih publikacija u Srbiji. Počeo sam tada da radim motive na podmetačima i drugim predmetima, a zatim i da koristim tehniku ecovanja. To vam je kad se nešto odštampa na sito, a potom se hemijski izdubi na mesingu – objašnjava naš sagovornik.

Tako je Ljuba Marković došao i do uramljenih stakala na kojima sa unutrašnje strane odslikava artefakte iz bliže i daleke srpske prošlosti, drevnog Rima, motivima iz drugih epoha kao što su motivi Hristovog monograma, teksta Hipokritove zakletve ili recimo replike mozaika iz Medijane. Sve ove filigranskom preciznošću urađene umetnine stvara kombinovanim tehnikama, od crtanja i štampe do vajarskih otisaka i mozaika.

Dok pričamo pokazuje nam ikone urađene po vizantijskim kanonima, kompleks manastira Hilandar,  Albansku spomenicu, otisak Beogradskog četvorojevanđelja, prve knjige štampane u Beogradu davne 1552. godine.

-To četvorojevanđelje je jedan moj prijatelj za rođendan poklonio patrijarhu Irineju – ističe Ljuba i dodaje kao je Tomislav Nikolić dok je bio na čelu Srbije poklonio Srpskoj kući na Krfu Miroslavljevo jevanđelje koje je urađeno u njegovoj radionici.

Dolazili su u njegov atelje i mnogi drugi političari, diplomate strane i domaće, znani i neznani gosti da traže ove izuzetne suvenire kako bi ih dali s ponosom na poklon uvaženim prijateljima uzdihnuta čela i čista obraza, cara da se ne postide. Dug je spisak onih koji su pokucali na vrata ovog zanimljivog čoveka, ali on skromno kaže da nema potrebe da navodi imena, jer su njegovi umetnički radovi sebi najbolja preporuka i sami nađu put do kupaca. Ipak, nije mogao da odoli a da nam ne pomene Nenada Krstića, srpsku košarkašku legendu, koji voli da navrati u njegovu beogradsku galeriju.

-Došao je i tražio da kupi znamenje Gvozdenog puka, najhrabrije srpske jedinice ikada. Zaista mi je bilo zadovoljstvo da ugostim takvu košarkašku veličinu i čoveka kakav je Nenad Krstić – ističe Ljuba Marković.

Teniski savez Srbije takođe često kupuje ove umetničke predmete. Jedan od njih, s motivom krune, dobila je od čelnika TSS-a na poklon Jelena Janković, a selektoru Bogdanu Obradoviću Savez je podario Hilandarsku povelju. Među kupcima ima advokata, lekara, farmaceuta, koji za skupove svojih strukovnih udruženja kupuje ovde vredne poklone po pristupačnim cenama.

Ispričao nam je Ljuba jednu romantičnu i bajkovitu priču o zaljubljenom paru.

-On je bio Italijan, a ona Srpkinja. Hteli su da se venčaju, a kad su sticajem okolnosti došli kod mene u atelje bili su toliko oduševljeni da je on došao na ideju da za sve svatove kupi neki prigodan poklon. Zvao je majku u Italiju i kad je dobio odobrenje s oduševljnjem je uzeo na staklu urađene medaljone sa likom cara Konstantina i to 200 ramova – kroz smeh kaže naš sagovornik.

U godini obeležavanja velikog jubileja, 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta Ljubin „Niški gafit“ preko ambasadora, konzularnih predstavništava, mnogih privrednih, kulturnih i sportskih delegacija, u svet je poslao na stotine poručenih vrednih eksponata, mozaika, ikona rađenih po vizantijskim kanonima. Hristov monogram ili medaljone s likom cara Konstantina i mnogo toga drugog što predstavlja obeležje i znamenje hrišćanstva. Već te 2013. godine bilo je izuzetno interesovanje i za umetnička dela na kojima su u svim tehnikama urađeni Sveti Sava, Hilandar, kao i Dušanov zakonik ili Miroslavljevo jevanđelje. Interesovanje ne prestaje do današnjih dana!

Ljuba je i čovek širok ruke, mnoge ikone i vredne eksponate poklonio je manastirima Krka, Divljane, crkvi u Leposaciću…. Nedavno je do njegovog stana-ateljea u ulici Svetozara Markovića, po preporuci došao i naš čovek iz Australije Dragan Popović i uzeo 55 različitih umetničkih radova.

Srpska istorija i prošlost tako se čuvaju od zaborava i na najbolji način pokazuju svetu, jer svaki eksponat podseća na neku slavnu ličnost i neko vreme na koje bi trebali da budemo ponosni.

Dok pričamo sa Ljubom Markovićem u goste mu dolaze prijatelji, među kojima su uglavnom novinari, pisci, glumci…  Najmanje dva puta mesečno, kaže, ovde se druže mladi pisci Vladimir Kecmanović, Slaviša Pavlović, Dejan Stojiljković, Marko Šelić poznatiji kao Marčelo, Goran Petrović, novinar i pisac Vanja Bulić…

Za kraj razgovora ovaj darežljivi i skromni čovek poklanja nam unikatni rad Pečat despota Stefana Lazarevića. Po povratku u redakciju bacamo pogled na Ljubin fejsbuk profil i čitamo citat: „Imam taj neki svet. Imam te neke svoje ljude. Imam te neke svoje osmehe. Sve u svemu, imam dovoljno svega. Taman za sreću“. Ljuba je našao sebe i svoju sreću u srpskoj istoriji i poslu kojim se bavi.