Branje ive na Ozrenu na listi svetskih dobara
Branje trave ive na Ozrenu upisano je na reprezentetatvnu listu nematerijalne baštine čovečanstva, što je drugo po redu svetsko priznanje te vrste u RS.
Pored ove manifestacije na Ozrenu na listi su i „Zmijanski vez“ u Zmijanju kod Banja Luke. U BiH u FBiH još je na ovoj listi UNESKO i „Konjičko drvorezbarstvo“ u Konjicu.
Manifestacija je kandidovana od strane Komisije za saradnju BiH sa UNESKO za upis na reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. Ova odluku početkom ove nedelje doneta je na sednici Međuvladinog komiteta UNESKO za zaštitu nematerijalne kulturne baštine i time je“Branje trave ive na Ozrenu“ postalo svetsko dobro.
Nominaciju je 2016. godine pripremio Regionalni muzej u Doboju i ona je prihvaćena ne sednici komisije BiH i prosleđena UN. Manifestacija na Ozrenu već se tada nalazila na Preliminarnoj listi RS i BiH, a sada je uvrštena i na Reprezentativnu UNESKO listu svetskih dobara.
Donesena odluka sada obavezuje pojedince, udruženja, institucije, lokalnu zajednicu, RS i BiH da se prema manifestaciji ubuduće odnose odgovorno. To do sada i nije baš bio slučaj, jer se osim branja trave bez posebne organizacije igralo kolo i pevale narodne pesme, odnosno nije bilo posebno 
osmišljenog programa manifestacije.
Vekovna je tradicija i običaj stanovnika ozrenskih naselja kod Doboja i opštine Petrovo da se ljubitelji prirode i berači trsave za čaj pod narodnim geslom “trava iva od mrtvog pravi živa”, okupi na Gostilju, jednom od ozrenskih vrhova, u okviru tadašnje manifestacije “Dani čaja na Ozrenu”.
Tradicionalno okupljawe je na “Usekovawe glave sv. Jovana Krstitelja” 11. septembra, na 774 metra nadmorske visine. Boravak na samom vrhu, gde je podignut metalni pravoslavni krst, daje osećaj boravka na “krovu sveta”, jer se sa Gostilja pruža pogled na prelepi ozrenski krajolik. Zbog visine i iva trava uspeva na ovakvim retkim mestima. Brojni berači se po tradiciji okupe i razmile po vrletima Gostilja, tražeći biljku kuvanu kao čaj ili utopljenu u med ili rakiju, kojoj se u narodu daju čudotvorna svojstva u lečenju jetre i stomačnih problema.
Izletnicima se nudi besplatan čaj od ove trave, koju i zvanična medicina i lekari priznaju za „narodnu medicinu“. Vekovna je praksa branja Ive baš na taj dan i tradicionalno je verovanje o njenoj izuzetnoj lekovitoj moći ukoliko je ubrana na dan Usekovanja.
Tekst i fotografije: Ljubinko Đurić
