Otkopan temelj hrama u Vrujcima
U Vrujcima je otkopano 12 metara temelja stare crkve Pokrova Presvete Bogorodice koji su komunisti srušili 1946. godine i od nje napravili štalu. Drugi deo temelja ove svetinje nalazi se pod motelom Mamido. Kamen od koga je bila sazidana crkva je vraćen pošto je pre dve godine porušena štala i postavljen pored temelja hrama koji čeka obnovu.
Pričala mi je protinica Tanasković u svojoj 97 godini, da je crkva bila ozidana i podignuta građa na krov, ostao samo crep da se postavi. To dokumentuje i dopis Brozu episkopa Simeona, koji je protestvovao zbog odluke komunističke partije topličkog, mioničkog i ljiškog odbora da se crkva poruši. Deo ovog pisma objavio je otac dr Savo Jović i knjizi Utamničena Crkva.
Meštanin Branko Bogdanović kazuje da je njegov pokojni otac Ljubivoje svedočio da se ni jedna krava u toj štali nije otelila.
Selimir Maksimović mi je lično opisivao rušenje hrama jer je i sam nateran bio od komunista da ga ruši.
Zemlju za hram 50 ari poklonio je Svetolik Krstić iz Popadića kako je i odmereno u katastru. Komunistička vast je oduzela Crkvi imovinu posle rušenja hrama ali ostaje pitanje, zašto nije vraćena zemlja crkvena sa temeljima hrama Crkvi kada je bio povraćaj imovine devedesetih godina već potomcima darodavca!? Po Ugovoru darodavca zemlju koju je poklonio Crkvi jeste trajno crkveno vlasništvo. Ta zemlja, tj.porta sa temeljima hrama po Božjim i ljudskim zakonima treba da bude vraćena Crkvenoj opštini u Gornju Toplicu (Banja Vrujci).
Hram u Vrujcima ima pola hektara zemljišta, porte koju je Svetolik Krstić poklonio za gradnju crkve u Toplici. Ugovor o daru iz 1943. godine potpisan je u sudu na osnovu čega je katastar odmerio deo od 0.50 ha za crkvu. Tako piše u katastru i navodi se broj ugovora. Međutim ovog dokumenta nema nigde, a jedan primerak čuva unuk Svetolika Krstića, Radovan u Popadiću, ali odbija da mi ga da. Bili smo još 2010. godine kod njega prof. protođakon Pribislav Simić i ja. Rekao nam je da ima ugovor ali da će nam ga dati samo ako mu predsednik opštine Mionice tadašnji Milan Matić to preporuči. Do današnjih dana ovaj vredan papir ostao je u njegovom posedu.
Tekst i fotografije: Prota Nenad Andrić
