Albanci oskrnavili i Skenderbega!

Portret Skenderbega je na Trgu Prizrenske lige postavljen povodom 28. novemba, koji Albanci na Kosovu i Metohiji obeležavaju kao Dan albanske zastave i Dan opštine Prizren. Ovaj incident je, kako se navodi, izazvao reakcije nadležnih građana ne samo u Prizrenu nego i u drugim kosovskim opštinama.

Fotografije portreta Skenderbega u mozaiku, postavljenog naglavačke, na društvenim mrežama je objavio autor Besart Gaši, koji je ovaj incident nazvao sramnim i dodao da o njemu nije bio ni obavešten. Gradonačelnik Prizrena Mitaher Haskuka izjavio je da je o ovome saznao iz medija i najavio istragu i sankcije za počinioce.

„Mozaik je očišćen i smešten na sigurno mestu, dok slučaj ne bude istražen, a neodgovorne osobe će biti sankcionisane“, rekao Haskuka.

Ova vest usijala je društvene mreže, srpske i portale u regionu.  Među brojnim komentarima beležimo onaj koji je postavio neimenovani gospodin iz dijaspore. On ističe da mu je „želja da skromni doprinos sa par reči direktno iz britanske literature“.

„Đerđ Kastriot, od Turaka nazvan Iskender Beg, bio je lični prijatelj čuvenog britanskog pesnika i političara Gordona Bajrona (Lorda Bajrona) koji je inače bio veliki protivnik Otomanske imperije i njenih osvajanja i koji je bio učesnik u grčkom ratu za nezavisnost od Turaka te ga zbog toga Grci slave kao nacionalnog heroja. Dakle, Lord Bajron u svojoj poemi „Hodočašće Čilde Harolda“ (Childe Harold’s Pilgrimage) (CDž) opisuje svoje gostovanje kod Skenderbega, koji je na Bajrona ostavio impresivan utisak snažne ličnosti, velikog Hrišćanina i najvećeg nepokolebljivog borca protiv Osmanske najezde, nepremostivi bedem dostojan svake počasti i slave. Sada pretpostavite i sami kome najviše smeta Skenderbeg na Kosmetu. Da li samo srbomrscima ili još „nekome“.

Goran, koji uz ime dodaje i Gračanica daje konkretne podatke o poreklu Skenderbega. Tako on navodi da je Đurađ Kastriot (Kastriot je toponim/mesto kojim je vladao njegov deda Pavle) sin Jovana i Vojislave (inače, kćerka Grgura Golubiča, gospodara donjeg Pologa (nalazi se u današnjoj Makedoniji), koji su bili kneževska porodica u Epiru (srednjevekovni naziv za veći deo današnje Albanije), a deda Pavle se iz Zete od roda Branilovića doselio u Janjinu, u Epir. Braća su mu bila Staniša, Konstantin i Repoš i sestre Mara, Jelena, Angelina, Vlajka i Mamica. Žena se zvala Donika, pa se veruje da je iz mešanog braka. Sin Đurađa i Donike zvao se Jovan drugi, a njegova supruga je bila Jerina Branković, kćerka Lazara Brankovića i unuka Đurđa Brankovića.

„Jovan i Vojislava su sahranjeni u manastiru Hilandar, a sam Đurađ je sahranjen u crkvi Svetog Nikole u Lješu. Njegov brat Repoš se zamonašio u manastiru Hilandar i tamo je sahranjen. Najveći neprijatelji Đurđa Kastriota su bili albanski lokalni feudalci koji su se često sukobljavali sa njim, bilo samostalno bilo u okviru osmanskih trupa. Đurađ je pisao srpskim jezikom, postoje pisma sačuvana u delu Monumenta Serbika“, navodi Goran.

Među komentarima su i oni koji na ličnost Skenderbega ne gledaju blagonaklono, ne sporeći njegovo srpsko poreklo. Tako izvesni Željko navodi da je Đurađ Kastrati „odbegao od svoje porodice zbog vlasti, odrodio se od srpskog roda“. On pita šta je tu novo i  teško razumljivo?

„Đorđe Kastriotić, Kasnije Skenderbeg, je oličenje arnauta sa Kosmeta i severne Albanije. Poarbanašeni Srbi su popisani i od Turaka na prostoru Kosova i Metohije još pre seobe pod Čarnojevićem. Nije prvi ni poslednji Srbin koji se odrodio, svuda oko nas ima izroda u svim oblicima. Bitno je da se istina obznani i ne zaboravi“, ističe Željko.

Jedan od čitalaca na jednom od portala, koji se potpisuje kao Marko, možda se s pravom zapitao ako je Skenderbeg bio Srbin, gde su mu spomenici u naššim gradovima , zašto ne učimo o njemu, gde su nazivi ulica po njemu?