Ovako pokušavaju da vam ukradu novac

Lažne poruke o neplaćenim saobraćajnim kaznama, carinskim troškovima i blokiranim računima sve su češći način na koji prevaranti pokušavaju da dođu do ličnih i bankarskih podataka. Upozorenja su tokom 2026. objavile institucije u Srbiji, Francuskoj, Austriji i Švajcarskoj, ali i u drugim zemljama.

Građani koji žive u inostranstvu posebno treba da obrate pažnju na poruke koje zahtevaju hitnu uplatu ili ostavljanje podataka platne kartice.

Jedna poruka na mobilnom telefonu može biti dovoljna da neko ostane bez novca na bankovnom računu. Prevaranti se sve češće predstavljaju kao državne institucije, policija, pošta, carina, putarske službe i banke, a od građana traže da plate navodni dug ili potvrde svoje lične podatke. Posebno su česte poruke o neplaćenim saobraćajnim kaznama, putarinama, digitalnim vinjetama i troškovima dostave paketa.

Ovakve prevare nisu zaobišle ni srpsku dijasporu. Tokom 2026. godine upozorenja su objavljivana u Srbiji, Francuskoj, Austriji i Švajcarskoj, a obrasci su veoma slični: poruka izgleda kao zvanično obaveštenje, sadrži link i upozorenje da uplatu treba izvršiti što pre.

Lažna kazna u Francuskoj: „Platite odmah!“

Francuske institucije upozoravale su na poruke u kojima se prevaranti predstavljaju kao ANTAI, državna agencija zadužena za obradu saobraćajnih prekršaja. Građanima stižu SMS i imejl poruke u kojima piše da imaju neplaćenu kaznu i da je potrebno da je izmire putem priloženog linka.

Neke poruke čak navode konkretan iznos kazne i upozoravaju da će dug biti uvećan ukoliko se uplata ne izvrši u kratkom roku. Francuska ANTAI upozorava da ne šalje SMS poruke. Građanima se savetuje da ne otvaraju linkove i da informacije o kaznama proveravaju isključivo preko zvaničnih internet stranica.

Austrija: Prevara sa digitalnom vinjetom

Prevaranti su u Austriji koristili ime ASFINAG-a, kompanije koja upravlja auto-putevima. U jednom zabeleženom slučaju građanima je stizao imejl u kojem se tvrdilo da je vozilo snimljeno bez važeće digitalne vinjete.

Od primalaca se tražilo da odmah plate navodnu naknadu od 12,36 evra, uz upozorenje da će u suprotnom uslediti mnogo veća kazna. Poruka je izgledala uverljivo, koristila je naziv i vizuelni identitet kompanije, ali je link vodio ka lažnoj internet stranici namenjenoj prikupljanju ličnih i bankarskih podataka.

Austrijski portal za bezbednost na internetu upozorio je da je reč o fišing kampanji i objavio konkretan primer lažnog imejla.

Švajcarska: Lažna carina traži novac 

Građani u Švajcarskoj dobijali su poruke u kojima se prevaranti predstavljaju kao Federalna uprava za carinu i graničnu bezbednost. U porukama se tvrdi da je paket zadržan i da je potrebno platiti određene carinske ili administrativne troškove kako bi pošiljka bila isporučena.

Pojedine poruke sadrže QR kodove za plaćanje, logotipe državnih institucija i adrese elektronske pošte koje na prvi pogled deluju zvanično.

Švajcarska carina upozorava da ne šalje zahteve za plaćanje putem SMS-a ili imejla. Građanima se savetuje da ovakve poruke ignorišu i obrišu.

U Srbiji lažne poruke o saobraćajnim kaznama

Nacionalni CERT i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije tokom 2026. upozoravali su na lažne SMS i iMessage poruke u kojima se pošiljaoci predstavljaju kao saobraćajna policija.

Građanima se šalju obaveštenja o navodnim saobraćajnim prekršajima i nudi im se mogućnost da kaznu plate preko linka, ponekad uz navodni popust za brzo plaćanje. MUP je naglasio da se zvanična obaveštenja o saobraćajnim prekršajima ne šalju SMS ili iMessage porukama sa linkovima za plaćanje.

Obaveštenja se dostavljaju redovnom poštom ili preko portala eUprava, u skladu sa propisanim postupkom.

Kako prepoznati da je poruka prevara?

Postoji nekoliko znakova na koje treba obratiti pažnju:

• Traži se hitna uplata: poruka upozorava da imate samo nekoliko sati ili jedan dan da platite dug.
• Nudi se popust: obećava se umanjenje kazne ako odmah izvršite uplatu.
• Link vodi na nepoznatu adresu: internet stranica liči na zvaničnu, ali adresa nije ona koju koristi institucija.
• Traže se podaci platne kartice: od vas se zahteva da unesete broj kartice, datum isteka i sigurnosni kod.
• Poruka dolazi sa nepoznatog broja: naročito ako se pošiljalac predstavlja kao državna institucija ili banka.

Važno je znati da ni logotip, ni naziv institucije, ni profesionalno dizajnirana internet stranica nisu dokaz da je poruka autentična.

Šta ako ste kliknuli na lažni link?

Ako ste samo otvorili sumnjivu poruku, nemojte dalje pratiti njena uputstva. Ako ste uneli podatke platne kartice, odmah pozovite banku i zatražite blokadu kartice i proveru transakcija.

Ukoliko ste uneli lozinku, promenite je preko zvanične stranice ili aplikacije, a ako ste istu lozinku koristili i na drugim servisima, promenite je i tamo.

Ako ste izvršili uplatu, što pre kontaktirajte banku i prijavite slučaj policiji ili nadležnoj službi za sajber kriminal.

Gde prijaviti sumnjivu poruku?

Građani mogu da prijave sumnjive poruke nadležnim službama u državi u kojoj žive. U Srbiji to mogu učiniti preko Nacionalnog CERT-a i platforme Sajber straža, u Francuskoj preko platforme Cybermalveillance, u Švajcarskoj preko Nacionalnog centra za sajber bezbednost, a u Austriji preko zvaničnih službi za bezbednost na internetu i policije.

Najvažnije pravilo je jednostavno: ako poruka od vas traži da odmah platite kaznu, putarinu ili carinsku naknadu preko linka koji vam je stigao SMS-om ili imejlom, nemojte žuriti. Prvo proverite informaciju direktno kod institucije. Nekoliko minuta provere može vas sačuvati od ozbiljnog finansijskog gubitka.