Crni dan na Volstritu: Za nekoliko sati izbrisano 2.000 milijardi $

Akcije kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom doživele su veliki pad, a investitori sve više sumnjaju da će ogromna ulaganja u AI infrastrukturu doneti očekivanu zaradu. Politički preokret u Vašingtonu dodatno je uznemirio tržišta.

Američko tržište kapitala doživelo je u četvrtak jedan od najoštrijih padova u poslednjih godinu i po dana. Već tokom prepodnevnog trgovanja na Volstritu usledila je masovna rasprodaja akcija, a među najvećim gubitnicima našle su se tehnološke kompanije, posebno one koje se nalaze u središtu globalnog procvata veštačke inteligencije.

Prema procenama koje je preneo Reuters, indeks Nasdaq 100 bio je na putu da izgubi oko 1.800 milijardi dolara tržišne vrednosti. Pad je bio toliko snažan da je ponovo otvorio pitanje da li se završava period nekritičnog optimizma prema kompanijama koje predvode AI revoluciju.

Glavni američki berzanski indeksi našli su se pod snažnim pritiskom. Nasdaq Composite beležio je pad veći od pet odsto, S&P 500 oko 3,4 odsto, dok je Dow Jones bio niži za približno 2,2 odsto. Tehnološke akcije bile su među najteže pogođenima.

Nvidia među najvećim gubitnicima

Najveći pritisak pretrpele su kompanije koje proizvode čipove i opremu neophodnu za razvoj veštačke inteligencije.

Akcije Nvidije, jednog od najvećih dobitnika AI buma, pale su oko osam odsto, dok je AMD zabeležio pad od približno 16 odsto u jednom delu trgovanja. Qualcomm je takođe bio pod snažnim pritiskom nakon što su rezultati prodaje čipova za pametne telefone razočarali tržište.

Posebno su pogođene i kompanije koje iznajmljuju računarsku infrastrukturu za veštačku inteligenciju, poput CoreWeavea i Nebiusa, kao i firme koje snabdevaju velike centre podacima električnom energijom i opremom.

To je važno jer se iza velikog dela rasta tehnološkog sektora u prethodnom periodu nalazila upravo pretpostavka da će potražnja za AI čipovima, serverima, energijom i centrima podataka nastaviti da raste izuzetno brzo.

Šta je pokrenulo paniku?

Jedan od ključnih razloga za današnji pad nalazi se u rezultatima američkih međuizbora.

Pobeda demokrata na izborima za Kongres i u pojedinim važnim saveznim državama otvorila je mogućnost strožeg nadzora nad izgradnjom velikih centara podataka, koji predstavljaju osnovu infrastrukture za razvoj veštačke inteligencije.

Pojedini kandidati koji su osvojili funkcije zalagali su se za ograničavanje ili privremenu obustavu novih projekata zbog njihovog uticaja na potrošnju električne energije, vodne resurse, lokalnu infrastrukturu i životnu sredinu.

Investitori sada strahuju da bi političke prepreke mogle da uspore izgradnju novih centara podataka, a time i potražnju za čipovima, serverima i drugom opremom.

Drugim rečima, tržište počinje da računa na mogućnost da se jedan od najvažnijih pokretača rasta tehnoloških kompanija neće razvijati tempom koji se do sada očekivao.

Pitanja investitora

Iza današnje rasprodaje krije se i mnogo dublji problem: pitanje isplativosti ogromnih ulaganja u veštačku inteligenciju.

Najveće tehnološke kompanije širom sveta izdvajaju desetine, pa i stotine milijardi dolara za razvoj AI infrastrukture. Grade se novi centri podataka, kupuju se ogromne količine procesora, obezbeđuju dodatni energetski kapaciteti i razvijaju sistemi za obradu sve većih količina informacija.

Međutim, investitori sve češće postavljaju pitanje koliko brzo će se taj novac vratiti kroz prihode i profit.

Do sada je tržište uglavnom nagrađivalo kompanije koje su najavljivale velika ulaganja u veštačku inteligenciju. Sada se pažnja sve više pomera na to da li će ta ulaganja doneti očekivane finansijske rezultate.

Upravo zato današnji pad nije pogodio samo proizvođače čipova već i kompanije koje grade i napajaju infrastrukturu potrebnu za AI revoluciju.

Da li je ovo početak veće krizee?

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da je Nasdaq Composite pao više od deset odsto u odnosu na svoj nedavni rekordni nivo, čime se približio potvrdi ulaska u takozvanu tržišnu korekciju.

U berzanskom rečniku, korekcija označava pad indeksa od najmanje deset odsto u odnosu na prethodni maksimum. To samo po sebi ne znači da je počela dugotrajna kriza, ali pokazuje da se raspoloženje investitora značajno promenilo.

Današnji događaji usledili su samo dan nakon snažnog oporavka Volstrita, što dodatno pokazuje koliko je tržište trenutno osetljivo na političke odluke, poslovne rezultate i očekivanja u vezi sa budućnošću veštačke inteligencije.

Za sada nije moguće zaključiti da je era velikih ulaganja u veštačku inteligenciju završena. Mnogo je verovatnije da investitori pokušavaju da naprave razliku između kompanija koje će od AI revolucije zaista profitirati i onih čije su akcije možda porasle više nego što njihovi poslovni rezultati mogu da opravdaju.

Jedno je, međutim, jasno: veštačka inteligencija više nije samo tehnološka priča. Ona je postala jedan od ključnih faktora koji određuju kretanja na svetskim finansijskim tržištima, a današnja rasprodaja pokazuje koliko je čitav berzanski sistem postao zavisan od očekivanja o njenoj budućnosti.