Odlazak čarobnjaka pesničke reči
Srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac Dobrica Erić preminuo je u 83. godini života. Dobrica Erić rođen je u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Roditelji su mu bili šumadijski seljaci Miloš i Radmila. Završio je četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici i oprobao sreću, kako je sam govorio, u mnogim zanatima…
Svojim bogatim stvaralaštvom na svojevrstan način je obeležavao življenje na šumadijskom i srpskom prostoru. On je bio pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi, pisac pesama za decu. Erić je bio plodan i popularan stvaralac. Prvu zbirku pesama „Svet u suncokretu“ objavio 1959. a potom čak više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica…
Hroničari beleže da su mu dela prodata u tiražu od milion primeraka, kao i da je prevođen na mnoge strane jezike, te da su mu pesme uvrštene u čitanke, antologije, školske lektire.
Za mnoge su kompozitori napisali muziku, bivale su ekranizovane u raznim emisijama…
Njegov opus velikim delom čini poezija za decu, a u publikaciji „Forum beogradskih gimnazija“ zabeleženo je da je januara 2015. u susretu s gimnazijalcima, između ostalog, rekao:
– Ne zapisujem stihove, sve pamtim. To nije lako, ali je dobro, jer sam odvojen od olovke i hartije i sve se događa u glavi. Tako mogu da biram najlepše misli, reči, slike, rime i metafore i da ih prebiram u mislima dok ne izaberem najbolje. (…) Zapisujem ih kasnije, ali taj deo posla oko pesama ne volim i često ga odlažem. Tako isto smišljam i prozu, priče, bajke i romane, koje na kraju isto znam da ispričam u celini, ali to ipak brzo zapisujem i zaboravljam.
O svom obrazovanju je kazao seledeće:
– Narodni govor i razgovor iz mog kraja jeste i moje najveće školovanje. Ja sam učio malo škole i mnogo zanata, ali sam svakodnevno slušao šta ljudi govore, mnogo čitao knjige i osluškivao prirodu i tako završio veliki „narodni univerzitet“ u mom selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži.
Osvrćućući se na svoj život i rad, napomenuo je:
-Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine.
Njegov opus snažno je obeležen i stripom. U 1960-im bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjomilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica.
Među njegova najpoznatija dela ubrajaju se „Vašar u topoli“, „Čardak između četiri jabuke“, „Razapeta zemlja“, „Vilina dolina“
Dobitnik je niza nagrada među kojima su “ Goranov vijenac“, „Mlado pokolenje“, „Orden zasluga za narod“, „Nagrada Zmajevih dečjih igara“, „Nagrada Milan Rakić“, “ Zmajeva nagrada“, „Neven“, „Zlatni ključ Smedereva…
Srpska književna zadruga, izdavač koji je publikovao 20 Erićevih knjiga, na čijem čelu je književnik Dragan Lakićević, je izdala saopštenje u kome se kaže da je otišao čovek koji je „znamenita figura srpske poezije“, te da je „bio prirodni izdanak srpske poezije, rođen u okrilju usmenog pesništva, bogomdani dar, čarobnjak pesničke reči i lirske muzike.“
Ljubivoje Ršumović je rekao da je Erić sa pravom imao titulu „Saradnik sunca“ koju su nosili svi koji su bili na tragu stvaralaštva Duška Radovića. „Dobrica je bio jedan od temelja naše kulture iz čije poezije su deca učila najbolje o životu. Bio je pesnik i pripovedač, vrhunski narator i čovek kojeg su školarci obožavali. Ovo je veliki gubitak za našu kulturu, a naročito za nas njegove prijatelje“ kazao je Ršumović.
