Deca iz Luganska i Raniluga družila se preko Skajpa

Učenici osnovne škole „Veljko Dugošević“ iz srpskog sela Ranilug kod Gnjilana na Kosovu i Metohiji, zajedno sa učiteljicom Danijelom Anđelković i Violetom Nojkić-Ristić preko Skajpa su se družili sa svojim vršnjacima iz Luganska, koje je predvodila direktorka Luganske škole broj 40 Irina Lustenko. Đaci dve bratske škole posle kratkog upoznavanja proveli su prijatne trenutke u razogovru. O ovom lepom i interesantnom druženju obavestila nas je Olga Milunovič, predsednica srpske organizacije „Slavjanoserbija“

Učenici iz Lugana su želeli da se upoznaju sa tradicijom srpskog naroda, školskim životom srpske dece. Sve ih je zanimalo: šta iče u školi, koje jezike, koliko minuta traju pauze, šta rade na odmoru…. Škola iz Luganska upoznala je svoje prijatenje iz Raniluga sa radom Balkanskog kluba, koji je otvoren u njihovoj školi i želji dece da uče i nauče srpski jezik.

„Bila sam jako radoznala. Pred nama su bile iste devojke, pomalo slične nama. Pevali su nam svoje nacionalne pesme, prikazivali crteže koje rade u razredu. Takođe smo im predstavili naše crteže. Razgovarali smo o omiljenim aktivnostima, njihovim prijateljima. Rekao sam za grad Lugansk, da je veoma lep i gostoljubiv. Iznenadila sam se što devojke iz srpske škole mogu tako slobodno da kažu svoje ime na ruskom. Takođe bih volela da se predstavim na srpskom, ali nisam uspela, ali se nadam da ću naučiti srpski“, rekla je puna utisaka posle druženja sa srpskom decom Viktorija Aleksenkova učenica osmog razreda.

Kerčenko Ljubov Liubov Vasilievna, učiteljica umetničkih disciplina kaže da je sve bilo neočekivano: „Srpski učenici su bili tako daleko od nas, na udaljenosti od mnogo, mnogo kilometara, a istovremeno su bili tako blizu. Činilo mi se da naša deca liče jedni na druge. Naši momci su pričali o fudbalu, o svojim hobijima, devojke su pričale o svojim omiljenim aktivnostima. Bilo je toliko pitanja. Nadam se da ćmo nastaviti sa povom komunikacijom.

Vladislav Tibenko kaže da je shvatio da su Srbi gostoljubivi i otvoreni ljudi kao i Rusi.

„Srbi pobožno poštuju svoju kulturu, tradiciju, istoriju. Steka0o sam utisak da vole da organizuju razne svečanosti i da dočekuju goste. Poželeo sam da probam njihova nacionalna jela.”

Polina Babić učenica 10-a razreda istakla je da već neko vreme proučava tradiciju srpskog naroda.

„Znam da je Krsna slava jedna od glavnih pravoslavnih tradicija srpskog naroda, nepoznata ostatku hrišćanskog sveta. Rečeno nam je kako su pre više vekova Srbi prihvatili hrišćanstvo na dan sećanja na Svetog Savu, koji je od tog trenutka postao njihov zaštitnik. Za mene je bio veoma svetao događaj održavanja manifestacija posvećenih Svetom Savi u školi. Uživao sam da to pričam preko Skajpa sa mojim novim prijateljima, učenicima iz Raniluga”.

Mihail Bondarenko, ruski nastavnik takođe je preneo svoje utiske sa ovog druženja:

„Najvažnija stvar koja se desila na ovom sastanku je susret dve kulture. Deca iz različitih zemalja su uspela da uspostave dijalog, pronađu zajedničke interesantne teme za komunikaciju, uspela su se međusobno da se razumeju bez obzira što naši Luganci još ne znaju srpski jezik. Ovo je bilo naše prvo upoznavanje, a već naredni put radićemo na realizaciji mini projekta na temu: “Pogled iz mog školskog prozora”. Radujemo se sledećim sastancima sa našim prijateljima iz Srbije. ”