Peticija za vraćanje Ministarstva za dijasporu

Humanitarna organizacija 28. Jun pokrenula je inicijativu za ponovno uspostavljanje Ministarstva za dijasporu u Vladi Srbije, pozivajući građane u zemlji i inostranstvu da svojim potpisima podrže ovaj zahtev.

Inicijativa je ponovo otvorila pitanje institucionalnog položaja srpske dijaspore i potrebe da Srbija ima posebno ministarstvo koje bi se sistematski bavilo njenim interesima, problemima i potencijalima.

Zahtev da Srbija ponovo dobije Ministarstvo za dijasporu nije nov. O ovoj temi se govori još od ukidanja nekadašnjeg ministarstva, a različite organizacije i predstavnici srpskog rasejanja godinama ukazuju na to da je odnos države prema dijaspori potrebno podići na viši institucionalni nivo.

Pokretanjem nove peticije organizacije 28. jun ova tema ponovo dobija javnu pažnju. Ideja je da dijaspora ne bude posmatrana samo kao zajednica sa kojom se održavaju kulturne i tradicionalne veze, već kao važan deo srpskog društva, sa svojim potrebama, znanjem, ekonomskim potencijalom i interesom da učestvuje u životu matice.

Od Ministarstva do Uprave

Istorija državnih institucija zaduženih za dijasporu pokazuje da je Srbija tokom prethodne dve decenije više puta menjala model organizovanja ove oblasti.

Ministarstvo za dijasporu osnovano je 2004. godine, kao rezultat inicijative predstavnika srpske dijaspore iz Severne Amerike, Australije i Evrope.

Tokom svog postojanja, Ministarstvo je radilo na povezivanju matice sa iseljeništvom, podsticanju investicija, očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta i unapređenju položaja Srba u inostranstvu.

Među značajnim rezultatima njegovog rada bili su donošenje Zakona o dijaspori i Srbima u regionu 2009. godine, Strategija o angažovanju dijaspore iz 2011. godine, kao i programi podrške projektima organizacija u rasejanju.

U okviru kasnijih promena državne organizacije, Ministarstvo za dijasporu preraslo je u Ministarstvo vera i dijaspore.

Srbija ima ministra zaduženog za dijasporu

Međutim, avgusta 2012. godine dolazi do nove promene. Umesto ministarstva, formirana je Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, kao samostalni organ Vlade Srbije.

Ni taj model nije dugo opstao. Kancelarija je 2014. godine organizaciono spuštena na nivo Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, koja je postala deo Ministarstva spoljnih poslova.

Tako je oblast koja je ranije imala sopstveno ministarstvo postala deo resora diplomatije.

Važno je napomenuti da Srbija danas nije potpuno bez institucija koje se bave dijasporom.

U Vladi postoji ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom. Tu funkciju obavlja Đorđe Milićević, u tehničkom mandatu, dok u okviru Ministarstva spoljnih poslova radi Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Postoji i skupštinski Odbor za dijasporu i Srbe u regionu. Ipak, zagovornici ponovnog osnivanja ministarstva smatraju da postojeći model nema isti institucionalni značaj, političku težinu i samostalnost kakvu bi imalo posebno ministarstvo sa jasno definisanim nadležnostima i budžetom.

Slična inicijativa postojala je i ranije

Zahtevi za vraćanje Ministarstva za dijasporu nisu počeli sa ovom peticijom.

Još u septembru 2013. godine, Savet za statusna pitanja dijaspore, koji je delovao u okviru tadašnje Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, javno je tražio da Vlada Srbije ponovo uspostavi Ministarstvo za dijasporu.

O ovoj inicijativi tada su izveštavali mediji u Srbiji, prenoseći stavove predstavnika Saveta da pitanja dijaspore zahtevaju snažniji i samostalniji institucionalni okvir.

Dakle, rasprava o tome da li je Uprava u okviru Ministarstva spoljnih poslova dovoljna ili je Srbiji potrebno posebno ministarstvo traje više od decenije.

Zašto je pitanje važno?

Srpska dijaspora predstavlja značajan ljudski, kulturni, obrazovni i ekonomski potencijal, ali nažalost srpske vlasti prema dijaspori imaju maćehinski odnos. Dijaspora je dobra samo kada šalje pare.

Ljudi koji žive i rade širom sveta održavaju veze sa Srbijom, pomažu porodice, ulažu, prenose znanje i iskustvo, organizuju kulturne i humanitarne aktivnosti i doprinose očuvanju srpskog jezika i identiteta.

Jedno od pitanja koje se postavlja jeste da li Srbija dovoljno koristi taj potencijal i da li postojeće institucije mogu adekvatno da odgovore na potrebe ljudi koji žive van njenih granica.

Ponovno osnivanje Ministarstva za dijasporu, prema zagovornicima ove ideje, trebalo bi da omogući koordinisaniji pristup pitanjima povratka iseljenika, zaštite njihovih prava, obrazovanja dece u inostranstvu, privrednog povezivanja, ulaganja i uključivanja dijaspore u društveni život Srbije.

Peticija organizacije 28. Jun tako ponovo stavlja pred javnost pitanje koje se godinama provlači kroz razgovore predstavnika iseljeništva i državnih institucija: da li je došlo vreme da Srbija ponovo dobije posebno Ministarstvo za dijasporu?