Selo Krivelj osuđeno na umiranje!
Piše: Advokat Predrag Savić
Krivelj je mesto osuđeno na propast! Zbog ekspoloatacije rudnog bogastva kopovi tri rudnika mnogim ljudima u ovom selu stigli su u dvorišta, jalovina im je zatpala njive, u provalije upadaju cele zgrade, od danonoćnih miniranja pucaju zidovi kuća, drumove namenjene putničkom saobraćaju okupiraju teški kamioni i još teža industrijka mehanizacija. Sve to prati i nepravda nad nepravdana kada je u pitanju pravna zaštita imovine i interesa preostalih stanovnika. Tu je i ekološka katastrofa, zatrovani su bunari i Krivaljska reka, teški metali i prašina uništavaju rastinje i životinje, a ako je suditi po brojnim umrlicama u centru Krivelja ni ljudi se ne piše dobro.
Muke građana Krivelja se već ceo vek umnožavaju i ne vidi im se kraj. Počele su kada su Francuzi bili vlasnici borskih rudnika i kada su 1935. godine seljaci iz ovog kraja organizovali prvu ekološku bunu u Evropi. Problemi su se nastavili i u vreme kada je država Srbija bila većinski vlasnik i danas kada su stigli novi kineski vlasnici.
Potpsinik ovih redova je pružao pravnu pomoć u postupcima eksproprijacije ne samo u slučaju preseljenja naselja Vreoci kod Lazaarevca, već i u esproprijacima u Poljskoj, Crnoj Gori , Republici Srpskoj, Federicaji BIH i nigde nije video takav pravni galimatijas i toliko raznorodnih teško rešivih problema kao u Krivelju. Ovde kao da su se utrkivali da nesretnim građanima što više štete kroz nezakonita zauzeća i oštećenja imovine, a mnogi moraju da ćute jer im deca ili sami oni rade u rudniku. Legalne, normalne eksproprijacije su sve ređe jer, je prostorni plan iz 1974. godine po kome se utvrđuje opšti inters za eksprorijaciju odavno iscrpljen.
Otkrivke i jalovina su odavno „zatrpali i pregazili“ planirane površine. Kopovi i jalovina sad atakuju na prostranstva koji nisu obuhvaćena prostornim planom. Odgvorni iz rudarskog kombinata nekog milom nekog silom primoraju da potpišu ugovor o kupoprodaji zemlje i imanja. Takvi ugovori o otkupu nepokretnosti koriste se umesto rešenja o eksproprijaciji. Cena se određiju uglavnom na osnovu nalaza Gradskog zavoda za veštačenje iz Beograda i procene Poreske uprave. Zavod za veštačenje je firma koja u postupcima eksporijacije širom Srbije ojadila mnoge građane. To je firma u kojoj nema ni „o“ od objektivnosti. To je organiazcija koja otvoreno radi za velike kompanije i sisteme poput EPS-a i koja od privatne imovine građana pravi Alajbegovu slamu.
U karijeri sam imao u rukama više hiljada veštačenja Gradskog zavoda i realna su samo bila ona u onim slučajevima kada su veštake, građani podmitili da budu profesionalni i nepristrasni! To sam rekao javno na deset konferencija za štampu.
Dragoslav Vladić, nam nekoliklo kilometara od Krivelja pokazuje svoje porodično imanje. Nekada je to bio ponos porodice Vladić, sa više stotina kvadrata građevina, koje osim u Krivelju, vrede više stotina hiljada evra. On je“prodao“ RTB za 110.000 hiljada evra. Morao je, kaže… Ostale su mu njive i šume. U njihovoj blizini je više stotnina hiljada tona jalovine. Šume i zasadi voća se suše. Biljne kulture se pretvaraju u prah. Zanislite samo da neko tu ubere i pojede jabuku punu teških metala, otrova i prašine! Sad mu preostaje da moli da mu otkupe ostatak imanja ili da tuži! I tužiće za naknadu štete. Srećnik je, kaže, što ima da plati sudske takse i veštake, drugi su primorani da ćute jer jedva sastavljaju kraj s krajem. Zbog visokih sudskih taksi, advokatskih honrara i naknada za veštake, njima je uskraćeno osnovno ljudsko pravo na pristup sudu.
Drugi meštanin nam objašnjava da je njegova kuća u blizini glavne flotacije, na kojoj se obalja 80 odsto proizvoodnje u borskom basenu. Tu je i rudnik Cerovo `1993. godine zatvoren pa opet reaktiviran .. Kaže mogao bi tuži zbog napukle kuće, zagašenog bunara, uništenih zasada…
Mogao bi ali nema para i ne veruje da može da dobije RTB jer, je to ovde i Bog i batina. Gradske vlasti su kaže, zavisne od RTB. Sudovi spori i sumnjivi po pitanju nezavisnosti i nepristasnosti. Prijavljuju štete inspekcijama rudarskim i drugima ili jednostavno ćute i gutaju sve što stiže iz okolna tri rudnika, a priprema se i otvaranje četvrtog na Čukaru Peku.
Tamo gde seljaci neće da prodaju zemlju, stupaju na scenu katastari koji prostim potezom pera oduzimaju zemlju privatnim vlasnicima i upisuje bez ijednog pravnog osnova na novog korisnika – RTB. Muka je takva nezakonita, gotovo kriminalna, rešenja dokoazivati. Iz familije Stanković nam daju jedno takvo rešenje iz lista nepokretnosti broj 1763 KO Krivelj!
U MZ Krivelj sve što smo čuli i videli potvrđuju. Potredesnik Dragoslav Nikolić veli da je opšte poznata činjenica da se celokupno borsko rudarstvo odvija na katastraskoj opštini Krivelj. Tu su površinski kopovui: rudnici bakra „Veliki Krivelj“ i „Cerovo“, kamenolom krečnjačke sirovine „Kriveljski kamen“ i podzemni kopovi – pravac sadašnjih i perspektivnih eksploatacionih polja pružanja borske „Jame“ sa rudnim telima „Brezonik“ i „Borska reka“. Trebalo bi da se sve to radi u skaldu sa planskim dokumentima, odredbama Zakonoka o rudarstvu i drugim pozitivnim zakonskim propisima o očuvanju vrednosti prostora i ekološkoj zaštiti životne okoline. Trebalo bi!
Decenijama se, kaže Nikolić, rudaski zahvati enormno šire. Nadiranje rudnika izazvano aktivnim razvojem rudarstva samo je delimično bilo pokriveno sa prostornim planovima, koji su prethodili bilo kom takvom zahvatu, uz prethodne detaljne identifikacije prostornih i ekoloških hazarda, postupaka i mera za njihovo držanje pod kontrolom u okvirima zakonske regulative, obaveznosti i efikasne kontrole.
Na početku saradnja mešta na u ovom konfliktu interesa između privrednog subjekta koji produkuje štetu i lokalne zajednice, odnosno vlasnika ugroženog životnog prostora i imovine bila je veoma solidna.
U MZ Krivelj, navade da je gospodin Blagoje Spaskovski je učesnik svih faza donošenja PPPN počev od 08. avgusta 1990. godine pa nadalje, ali i odlučujući subjekt koji je ukinuo 1995. godine navedeno triparitetno telo praćenja sprovođenja tog dokumenta, povukavši iz tog tela predstavnika RBN-a. Iza toga je počela disfunkcija PPPN i obesmišljavanje mnogih njegovih detalja, a kasnije im je davan dnevno-politički kolorit. U funkciji prvog čovaka RTB Bor Grupe, posle 2008. godine bio je glavni akter daljeg devalviranja „malog ustava“. Paralelno se u kontekstu nečinjenja može istraživati i dugogodišnja uloga direktora razvoja RTB-a, Dimče Jenića.
-Definitivno je doveden pod znak pitanja Sporazum 2011. kada je praktično ukinuta transparentnost prisustva zainteresovane lokalne javnosti, koja se temeljno podrazumevana u svim novim zakonima o prostornom planiranju i ekološkoj zaštiti okoline. Inače, pomenuti Sporazum je potpisao i tadašnji direktor RBB-a, Nebojša Radošević, danas penzioner, pa on može da svedoči navedene činjenice – kaže Dragosla Nikolić. – Međutim, iz te podceline (RBB BOR) ne može da se eliminiše isto delo koje se pripisuje Spaskovskom za menadžment tog preduzeća. Dakle, Vidoje Adamović, Nebojša Videnović, Saša Perišić, Nebojša Bućan, pogotovu prva trojica imaju istu težinu dela za neučinjeno, nebrigu i loše učinjeno iz domena svoga rada, dok je četvrti član menadžmenta praktično na funkciji koja je očito bila sputana u izvršavanju njemu svakako poznatih zaostalih i novih obaveza.
Predsednica MZ zajednice Krivelj dr Snežana Živković, ističe da je na prostoru KO Krivelj (10 000 hektara) rudarske aktivnosti danas često se odvijaju protivno zakonu. Usaglašavanje sanitarnih i monitoring zona 2001. godine, 2011. godine i nadalje, kako promene nastaju na terenu, a kako je propisano i o čemu postoje i grafički iscrtane karte u važećem PPPN (karte 1a, 2a, 3a), nije ispoštovano. Na terenu od 2010. godine dominira bezakonje, tako da ni karta koja je emitovana 2014. godina ne zadovoljava navedeno načelo usaglašavanja. Elem, politike ima, a odgovornosti i poštovanja dokumentacije i pravila nema! To su prekršaji koji ne mogu da se olako otpišu jer su veoma štetni za domaću lokalnu zajednicu. Zajednicu čija je ekonomska, egzistencijalna i etnička ugroženost i diskriminacija evidentna!
-Danas je briga o vlasnicima nepokretnosti koji su izloženi enormnim štetama sporadična i neodgovorna, licemerna i nečasna, bez etike i morala, pa zato mora da glasno saopštimo svima u ovoj zemlji da smo ugroženi ekološki, prostorno, ekonomski, egzistencijalno i ekonomski – poručuje inžinjer Dragomir Dragić, jedna od najaktivnijih u borbi za spas narodau Krivelju. – Tako mora da tražimo i dalje odgovore od ministra Antića, države Srbije i kineskog vlasnika RTB-a da bi se istrgli iz čvrstog zagrljaja nametanja rešenja slavodobitnih, nemoralnih i neetičkih pojedinaca koji olako otimaju tuđe a ne daju svoje. Tapije su naše, ne zaboravimo to i kod olako pristajanja na preseljenje bez odgovora – gde kako i pod kojim uslovima, u kojim rokovima i da li sve to ozbiljno i trajno garantuje Srbija ili se u to uključuje i EU?!
U MZ razmišljaju o mogućnostima izbavljenja iz pakla u kojem se nalaze i o načinu pravne borbe, podnošenju krivičnih prijava, tužbi za diskriminaciju. U tome će im kako je prilikom posete Krivelju obećao Zvezdan Kalmar, jedan od čelnih ljudi CEKORA iz Subotice, pomoći i nevladin sektor iz zemlje i sveta. Dr Živković kaže da ih na borbu obavezuje i njihov dug prema prema precima koji su 1935. godine radikalizovali svoju građansku neposlušnost prema tadašnjem Francuskom Društvu borskih rudnika jer nisu uvažavana njihova vlasnička i egzistencijalna prava.
Pre 20-tak dana meštani Krivelja okupili su se da upute još jedan vapaj da im se poogne, da dobiju pravičnu nadoknadu za svoje nepokretnosti po listi prioriteta, da im kineska kompanija ZiJin da na uvid dokumentacija koju je ovoj kompaniji predao RTB Bor. Građani Krivelja traže od republičkoj javnog tužioca da pokrene krivični postupak protiv menadžmenta RTB Botr (Blagoje Spasovski, Dimče Jenić, Nebojša Videnović, Vidoje Adamović i Nebojša Bućan). Od Kineza se traži i izveštaj o stanju životne sredine i obaveštavanje javnosti. Još nekolikoi zahteva tiče se prostornog plana, cene zemljišta, stečenih prava, a odgovore na sva ova pitanja i zahteve očekuju do 6. maja ove godine.
