U Boru izbila prva ekološka buna u Evropi

Piše: Advokat Predrag Savić 

Dok meštani sela Krivelj muku muče da dođu do vazduha, zdrave pitke vode, da sačuvaju svoje domove, imanja i zaštite elementarna ljudska prava, a pre svega pravo na pravičnu nadoknadu za uništenu imovinu, vlasti i novi kineski gazda Rudarsko-topioničarskog basena Bor ne polažu ni pet para na vapaje bespomoćnih ljudi ovog kraja. Malo je reći da je ovde na delu i prava ekološka katastrofa, da su zatrovani bunari i Kriveljska reka, da teški metali i prašina uništavaju rastinje i životinje, a sudeći po brojnim umrlicama u centru Krivelja i ljudi plaćaju danak svojim životima.

Muke građana Krivelja o kojima smo pisali pre nekoliko dana, umnožavaju se ceo vek i ne vidi im se kraj, a malo je znano da su seljaci ovog kraja još davne 1935. godine podigli prvu ekološku bunu u Evropi. Mada im nije do priče mnogi će vam s ponosom pričati o podvigu njihovih predaka, koji su se latili kuke i motike zbog kiselih kiša koje su im uništile sve useve. Usled prerade bakra na okolnim flotacijama i posebno topionicama u vodi i vazduhu našle su se ogromne količine sumpora i drugih štetnih materija i teških metala. Usled toga počele su tada da padaju kisele kiše, koje su bukvalno unišptile sve useve u vlaškim selima. Seljaci su se tada organizopvali i blokirali topionicu, a epilog te Vlaške bune je opraštanje poreza seljacima okolnih sela. Evo kako je to tada zabeleženo!

Prema »Građi za istorijska istraživanja o Boru i Majdampeku – Sumoporni dim od 1935. do 1941. godine“ i biblioteci časopisa „Bakar“ prve ekološke demonstracije zbile su se po izborima, 6. maja 1935. godine. Tada se okupila velika grupa (nekoliko stotina seljaka) u selu Bor, zahtevajući da topionica prestane sa radom dok se spor ne reši na njihovo zadovoljstvo.

Borska policija je posmatrala demonstracije ne preduzimajući ništa. Svi pregovori sa seljacima ostali su beskorisni. U izveštaju generalnom direktoru tadašnjeg freancuskog Društva borskih rudnika, direktor borskih rudnika gospodin koji se potpisao prezimenom Pijala, ističe sledeće:
„Čast mi je da vas upoznam sa mučnim događajem koji se juče desio u Boru. Već od 21. do 26. IV seljaci su protestovali što Kompanija nije odobrila povećanje sume za isplatu oštete. Demonstranti su uglavnom iz onih sela koja su van zone zagađenosti određene odlukom Komisije iz 1934. godine. Oni zahtevaju da i oni budu isplaćeni kao oštećeni i da ih predsednik Komisije, gosp. Bosak, direktor za rudarstvo pri Ministarstvu rudarstva, obavesti o visini oštete. On to nije pristao, a i nama je zabranio da bilo šta učinimo. Mi smo se nadali da će se stvar stišati, a ne da će se pogoršati. Takođe nismo očekivali da će komesar policije biti tako nemaran i dvoličan. Tek kada je bio obavešten o pretnjama vođa, on je preduzeo mere da dobije pojačanje.

Juče, ujutro, 7. maja oko 845 minuta, grupa od 400 ljudi naoružana batinama i motikama, među kojima je bilo i žena, dece i komunističkih elemenata iz našeg preduzeća, dolazi u komesarijat uz pretnje i povike da se žali komesaru. Pošto ih je komesar policije odbio oni se upućuju oko 9,30 časova u topionicu. Za njima su išli žandarmi, oko petnaest njih, i komesar policije.
Tu su napali naše osoblje i primorali radnike da napuste posao. Oko 10 časova su se okupili oko stanice žičare za dovoz kamena iz Krivelja i onesposobili je, u 10,30 časova su došli u termičku centralu i flotaciju.
Policija je bila nemoćna da brani preduzeće, komesar je samo poslao izveštaj banovini. Otuda su stigla 15 žandarma u pomoć.
Okupljene seljake u zgradi borske opštine uspelo je da rasturi samo obećanje da će komesar Ministarstva rudarstva doći u toku dana i da će zvanično saopštiti svima sve što ih interesuje oko isplate oštete. Tek posle toga su se vratili u svoja sela ali su i tamo demonstrirali protiv predsednika opština i njihovih zamenika, naročito u Boru, Krivelju i Brestovcu. Veče i noć protekli su mirno.
Od visokih zvaničnika data je naredba da se uhapse demonstranti (oko 30 njih). Nadamo se da će se to i ostvariti. Ja sam naredio da, danas 8. ovog meseca, ne radi nijedan pogon, to sam učinio u dogovoru sa vlastima, da bih izbegao komplikacije i da bi se sutra mogao mirno nastaviti posao. Budite uvereni u našu odanost u ovoj situaciji, kao i to da ćemo vas stalno obaveštavati o razvoju događaja“.
Ostali su istorijski zapisi da su 8.maja 1935. godine seljaci iz okoline Borskih rudnika: iz Bora, Slatine, Oštrelja, Krivelja, Brestovca, Bučja, Tople, Nikoličeva, Metovnice, Šarbanovca i Zlota, sakupljeni pred borskom opštinom zahtevali od Uprave sledeće:
1.Tražimo od Uprave borskog društva da sa nama pregovara i da zajedno sa nama ovo pitanje reši, i to samo ovako: ili da se hemijskim putem i tehničkim sredstvima dim nekako kondenzuje da postane bez otrova i bez ikakvog dejstva na celokupnu floru naše okoline. Ali ne pristajemo da se on samo na neki način učini nešto manje otrovan; kao što nam je obećano da će još prošle godine 1934. uraditi da je on bezotrovan pa ste napravili neke sobe i veliki dimnjak koji vrlo daleko baca dim a sa tim pravi još veću štetu, a vama donosi koristi.
2. Hoćemo da nam se obezbedi u dovoljnoj količini čista voda pomoću česmi i arter(ij)skih bunara.
3. Zahtevamo da se dim ne puši dok se naši prednji zahtevi ne zadovolje.
4. Tražimo da nam se na gornje zahteve odgovori pismeno u nedelju 12. ov. mes. pre podne, kada ćemo biti svi okupljeni na borskoj pijaci pred opštinskom zgradom.
Protesti su nastavljeni 12. maja pre podne, u Boru na trgu, gde se sakupilo se pred opštinskom zgradom oko četiri hiljade seljaka, a prema službenim izveštajima Starešine ispostave u Boru i načelnika sreza zaječarskog iz 15 okolnih sela. Situacija u nedelju, 12. maja, pre podne bila je vrlo kritična, jer je narod koji je došao iz 15 sela bio vrlo razdražen, a pri tom se osećalo, da se ekstremni elementi, podbadači i kolovođe u narodu imali velikog uticaja, jer su uspeli da organizuju narod u cilju stvaranja nereda a nije bilo nijednog bez tojage, a da li su imali skrivenog oružja, to se nije moglo proveriti.
Iz izveštaja načelnika sreza zaječarskog i starešine Sreske ispostave u Boru od 13. maja vidi se, da su načelnik sreza zaječarskog i starešina Ispostave o svim pokretima izveštavali Kraljevsku bansku upravu Moravske banovine.
Sakupljeni seljaci predali su rezoluciju sledeće sadržine:
„Seljaci iz okoline Bora iz sela Slatine, Brestovca, Bora, Krivelja, Oštrelja, D.B.Reke, Rgotine, Nikoličeva i Metovnice, Šarbanovca, Zlota … na današnjem spontanom skupu od … hiljada ljudi i žena samohranih i inokosnih umoljavamo Kraljevsku vladu da u krugu svoje vlasti učini intervenciju na preduzeće Upravu Francuskog društva Borskih rudnika da isto našim zahtevima udovolji. Naši zahtevi su sledeći:
A/ Tražimo da Društvo u najkraćem roku preuredi postrojenje svoga preduzeća tako da dim nikakve štete nama više ne nanosi, da se taj dim potpuno izolira da ga nestane, najduži rok za ovu izmenu postrojenja ostavljamo društvu tri godine posle kog vremena nećemo više trpeti da vidimo dim na fabračkim odžacima. Rok od tri godine ostavljamo zbog toga jer ako bi se i duže ovako radilo kao do danas, naša bi se imanja izgubila u nepovrat do veka, jer bi se dužim nizom godina naša imanja pretvorila u prave otrovne pustare, a tada bi uzmimo pretpostavku ako ruda nestane ili ma na koji drugi način rudnik prestane da radi šta bismo mi onda mogli raditi kada ostanemo na potpuno pustom i otrovnom zemljištu koje se neće moći ni posle pedeset do sto godina povratiti na stepen koji traži uslove za obradu poljoprivrednih kultura, tada bi stanovništvo ovog kraja moralo potpuno ovaj kraj napustiti i nemajući druga sredstva za život dovedeno bi bilo u bezizlazan položaj.
B/ Tražimo da nam Društvo naknadi svu do sada pričinjenu štetu kao i štetu koju će nam nanositi i za naredne tri godine do potpunog izoliranja dima, a da nam odmah posle tri godine, Društvo stavi besplatno na raspolaganje dovoljno hemijskih sredstava – veštačka đubriva radi dovođenja naših imanja u prvobitno kulturno stanje radi kultivisanja poljske kulture. Oštetu tražimo počev od 1930. godine do prestanka dima da nam se dosadanja ošteta u potpunosti isplati, a za naredne godine da nam se za svaku godinu isplata vrši unapred.
V/ Tražimo da Društvo svagda i u svako vreme obavezno prima naše radnike, prvenstveno iz oštećenih sela, pa u nedostatku ovih da prima iz dalje okoline, te da bi se ovim unekoliko ublažila beda koja nam je učinjena i koja nam se ubuduće čini.
G/ Tražimo da Društvo i dalje tolerira građane okolnih sela pri prevozu na železnici Društva do državnih i obratno osim ako bi se na železnici Društva uvela državna kontrola i država u svoje ruke bude primila eksploataciju istih železnica.
D/ O ispunjenju naših uslova hoćemo da nam Društvo izda pismenu obavezu kako posle ovoga ne bi nastao slučaj da se data obećanja i obaveze ne ispune.
Ovu rezoluciju staviti na raspolaganje Kraljevskoj vladi kao i nadležnoj Upravnoj vlasti i Upravi preduzeća Borskih rudnika.
Na napred citiranu Rezoluciju Direkcija Borskih rudnika daje sledeći odgovor:
„Direkcija Borskih rudnika tim povodom dala je samo kratku izjavu:
Postavljanje instalacija biće gotovo u najkraćem mogućem vremenu posle odobrenja skupštine akcionara“.

Na fotografijama: Krivelj danas (ekološka katastrofa) i borski rudnici i Bor pre Velikog rata.