Narod Kosovskog zaveta

Manastir Slanci kraj Beograda, pored toga što je važno duhovno stecište, postaje i svojevrsno narodno saborište. Postalo je uobičajeno da se svake nedelje, nakon Svete liturgije, narod okupi na trpezi ljubavi, a onda da neko od učenih ljudi održi kakvo poučno predavanje.

U prvu nedelju po Vaskrsu, 5. maja, pred par stotina sabranih duša, vrlo zapaženo slovo o Kosovskom zavetu održao je dr Jovan Janjić, jedan od najistaknutijih srpskih stvaralaca na polju hrišćanske duhovnosti.

Janjić je predočio da je  suština Kosovskog zaveta u onim ključnim rečima koje narodna pesma pripisuje Svetom knezu Lazaru: „Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka.“

Dakle, kako objašnjava, suština Kosovskog zaveta jeste u opredeljenju za nebesko carstvo. A to znači – opredeljenje za večne vrednosti, za najviše duhovne vrednosti, za one vrednosti na kojima svet opstaje.

Kosovski zavet je srpski, nacionalni zavet. Nazvan po Kosovu, gde je u velikom istorijskom događaju (1389) iskustveno potvrđen.

-U žrtvi, u mučeničkoj smrti kneza Lazara srpski narod sagledavaće svoju istorijsku sudbinu – kaže Janjić. – Lazarevo opredeljenje srpski narod preuzima kao svoje opredeljenje. Prolazeći put golgote, on gaji veru da taj njegov put vodi do – vaskrsenja. I tako Kosovski zavet postaje most iznad svih teškoća u kojima se u potonjem vremenu (od Kosova) našao srpski narod. Opredeljenje Lazarevo postaje moralni i duhovni uzor, životvorna snaga i najuzvišeniji duhovni cilj.

U koji god veliki nacionalni poduhvat da su Srbi kretali, u njihovoj svesti je bilo Kosovo; na Kosovo se pozivalo, isticano je opredeljenje za najviše duhovne vrednosti.

-Ta svest kroz vekove zemaljskog robovanja – kada nije bilo (srpskog) zemaljskog carstva, već se sva nada polagala u Nebesko carstvo – toliko je utemljena da nije mogla da ostane bez vidnog ovaploćenja, i u materijalnom i u duhovnom smislu – napominje Janjić. – Kroz sve potonje vekove Kosovo je bilo naša stvarnost. Opredeljenje na njemu iskazano postalo je najbitnija crta našeg duhovnog i nacionalnog identiteta. Naša duhovna vertikala.

Naglašava da Kosovski zavet svoje uporište ima u – Svetosavskom zavetu. U celokupnom učenju Svetog Save. I da je, tako, opredeljenje iskazano na Kosovu, u Kosovskom zavetu, dugo sazrevalo u duši srpskog naroda, a da se u Velikom nacionalnom događaju (u Boju na Kosovu) samo „svečano manifestovalo“, iskazalo kroz svesno mučeništvo.

Svetosavski zavet, pak,uporište svoje ima u – Novom zavetu. Jer, Sveti Sava učenje svoje zasnivao je isključivo na Reči Božjoj. Srbima je preneo čistu, neokrnjenu veru Sina Božjeg, bdio nad njom i sve činio da ona takva živi u otačestvu njegovom. A u tom otačestvu rodili su se i stasali knez Lazar, Miloš Obilić i drugi kosovski junaci, koji će podvizima svojim izatkati – Kosovski zavet.

I zato – kako ističe Janjić – kad se kaže da su Srbi narod Kosovskog zaveta, to u isto vreme znači i da su narod Svetosavskog zaveta, i, nadasve, narod Božjeg Novog zaveta.

-Ako bi se Srbi odrekli svog Kosovskog zaveta, svoje kosovske etike, to više ne bi bio isti narod, onaj svetosavski i svetolazarevski narod koji je svoje duhovno biće oko te vertikale vekovima gradio – kazuje i piše u svojoj novoj knjizi „Kosovski zavet“ dr Jovan Janjić. – I upravo zato toliko nastojanja, od svih onih koji srpskom narodu dobro ne misle, da se Srbi „privole“ da odstupe od svoje vekovne etike, od svog Kosovskog zaveta.

Fotografije: Dr Jovan Janjić govori u manastiru Slanci

Tekst: Zdravko Elez